Пакрачки владика Мирон Николић походио је августа 1895. године Српску Капелу. Тада је председник црквене општине уједно и парох месни поп Јован Димић (умро 1897), од епископа добио право ношења црвеног појаса.[1]
Почетком 20. века Српска Капела је село са православном црквеном општином и парохијом. Политичка општина била је у Фаркашевцу. У насељу је било тада 802 дома, од којих је 270 српских, а од укупног броја становника - 5906 православних душа је 1360 (или 26,5%). Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа.
Православној парохији припадала су околна села: Брезовљани, Вукшинац, Жабница, Иванчани, Коритна, Реметинац, Св. Иван Жабно, Стари Глог, Хабјановац и Хагањ. Православно парохијско звање је основано 1839. године, а црквене матрикуле су старије - матице рођених и крштених заведене још 1767. године. Парохија је четврте класе, са парохијским домом и сесијом, као и српским православним гробљем. Парохијски дом који су мештани Срби подигли у време бана Рауха, је миниран у најновијем рату деведесетих година 20. века; остала су само четири зида.
Православни храм посвећен Св. великомученику Георгију, подигнут је 1734. године, а обновљен 1826. године. Председник црквене општине био је 1905. године поп Никола Кукић уједно и парох, рођен 1878. године. У комуналној школи 1905/1906. године раде учитељ Гаврил Шамић и учитељица Јулка Турина, са 137 ђака у редовној настави и још 23 у пофторној.[2]
За време Другог светског рата претворена је српска богомоља у унијатску. Генерално је обновљена 1971. године, а поново оштећена у периоду 1992-1993. године. После завршетка рата, храм је обновио својим залагањем Хрват мештанин Вилко Север, који је чак поставио рефлекторе.
Насеља Нова Капела и Стара Капела исказују се под овим именима од 1991. До 1880. и од 1910. до 1931. исказивано је бивше насеље Влашка Капела или Стара Капела. За то бивше насеље подаци су садржани у насељу Нова Капела. У 1890. и 1900. исказивано под именом Нова Српска Капела, а од 1948. до 1981. Српска Капела.
