Јарошенко је насликао многе портрете, жанровске слике и цртеже. Његове жанровске слике приказују мучење, борбе, воће, купаће костиме и разне тешкоће са којима се суочавала Руска империја. Током последње две деценије 19. века био је један од водећих сликара реализма у источној Европи.
Године 1876. постао је водећи члан групе руских сликара под називом Передвижници. Добио је надимак „савест Путника” због свог интегритета и привржености принципима.
Јарошенко је пензионисан као генерал-мајор 1892. године.
Он је провео неколико година у областима Полтаве и Чернигова, а касније у Кисловодску, на Кавкаским планинама, где се преселио због лошег здравља. Умро је од туберколозе плућа у Кисловодску 7. јула 1898 и ту је сахрањен.[2]
У складу са тестаментом његове удовице, Марије Павливне Јарошенко, његова и њена)уметничка збирка је завештана Полтавској општинској галерији уметности 1917. Састојала се од преко 100 уметникових слика и 23 скице, као и многих дела других чланова уметничке групе, и требало је да буде основа данашњег Полтавског уметничког музеја.[3]
^Полтавщина: Енциклопедичний довідник (Poltava Region: Encyclopedic Handbook), A. V. Kudrytskyi, ed. Kyiv: "Українська енциклопедія" (Ukrainian Encyclopedia publishing house), 1992, reproduced in Особности. Микола Олексaндрович Ярошенко (in Ukrainian). Consulted 22 December 2010.
^O. A. Bilousko, V. I. Myroshnychenko, Нова історія Полтавщини. Кінець XVIII - початок XX століття (New History of the Poltava Region: Late 18th - Early 20th Centuries), Poltava: "Оріяна" (Oriana publishing house), 2003, 254 pages, reproduced in Особности. Микола Олексaндрович Ярошенко (in Ukrainian). Consulted 22 December 2010.
^Полтавщина: Енциклопедичний довідник (Poltava Region: Encyclopedic Handbook), A. V. Kudrytskyi, ed. Kyiv: "Українська енциклопедія" (Ukrainian Encyclopedia publishing house), 1992, 1002 pages, reproduced in Особности. Микола Олексaндрович Ярошенко (in Ukrainian). Consulted 22 December 2010.