Ненад Чанак
Чанак 2012.
Лични подаци
Пуно име	Ненад Чанак
Датум рођења	(1959-11-02)2. новембар 1959. (65 год.)
Место рођења	Панчево, ФНР Југославија
Пребивалиште	Нови Сад
Држављанство	Република Србија
Народност	Србин[1]
Порекло	Лички Србин
Религија	православац
Универзитет	Економски факултет у Суботици
Професија	Економиста и политичар
Породица
Деца	Милан
Родитељи	Милан Чанак Босиљка Чанак
Политичка каријера
Политичка странка	Лига социјалдемократа Војводине (од 1990) Савез комуниста Југославије (1977—1990)
Мандати Председник Покрајинске скупштине АП Војводине 23. октобар 2000. — 30. октобар 2004. Председник владе Ђорђе Ђукић Претходник Живорад Смиљанић Наследник Бојан Костреш

Ненад Чанак (Панчево, 2. новембар 1959) српски је политичар. Бивши је покрајински посланик у Скупштини АП Војводине и бивши народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. Такође, био је председник Скупштине АП Војводине од 2000. до 2004. године и председник Лиге социјалдемократа Војводине од њеног оснивања 1990. до 2022. године.

Порекло породице Чанак води из Зрмања тј. из Лике. Прадеда Ненада Чанка у Војводину је дошао након 1918. године.^[2][3] Док је отац, Милан професор универзитета (биолог) био је градоначелник Новог Сада и члан Председништва САП Војводине, а мајка Босиљка професор Универзитета у Новом Саду.

Гимназију „Јован Јовановић Змај“ и Средњу музичку школу завршио је у Новом Саду, а Економски факултет у Суботици.

Почео је као професионални музичар – флаутиста, свирајући по кафанама.^[4] Касније се запослио у Нафтагас промету, у области спољне трговине, 80-их година 20. века. Поред редовних послова радног места, Чанак је био и члан Комисије за решавање стамбених питања у ОУР-у Спољне трговине. После тога, током деведесетих, радио је у YUTEL-у. Специјализовао је на кратком курсу у Крању 1989. године микрорачунарске мреже и глобални маркетинг.

Чанак је 1990. године основао Лигу социјалдемократа Војводине. Током рата у Хрватској, Чанак је био мобилисан у ЈНА и учествовао је у бици за Вуковар.^[5]

На парламентарним изборима 1997. године био је изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије на листи Коалиције Војводина. Доживео је тешку саобраћајну несрећу 13. маја 2000. године када је пао са мотора и задобио повреде кука и прелом бутне кости.

Током 1999. залагао се и промовисао је програм Република Војводина.^[6]

У периоду од 2000. до 2004. године био је председник Скупштине АП Војводине. Пре тога је био посланик у Већу република Скупштине Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе. Незадовољан чињеницом да је Управни одбор Радио-телевизије Србије именовао кандидата ког нису предложиле војвођанске партије, Чанак је упао у регионално представништво РТС-а у Новом Саду и разбио таблу са њеним ознакама.^[7]

Током 2005. основао је покрет „5. октобар“ са Весном Пешић, Владаном Батићем и Дејаном Булатовићем, а блиско сарађује и са Чедомиром Јовановићем са којим дели став да је Косово и Метохија фактички независно од Србије и да ће врло брзо доћи до осамостаљења Косова и Метохије. Са овим политичарима је водио кампању против усвајања новог устава Србије током октобра 2006.

На парламентарним изборима у Србији 2007., Лига социјалдемократа Војводине је била у коалицији са Либерално-демократском партијом и добила је 4 мандата, а Чанак је изабран за народног посланика.

Чанак и Јовановић су учествовали на маршу антифашиста 7. октобра 2007. у Новом Саду, који је био одговор на забрањени скуп неонацистичке организације Национални строј.

Учествовао у ријалити серијалу Велики Брат VIP All Stars 2009, који се емитовао на Телевизији Пинк.

Често у својим изјавама говори о неопходној денацификацији Србије, као и да је Србија клерикализована и фашизована.^[8]

Године 2015. додељен му је Орден црногорске заставе првог реда.^[9]

Године 2020. и 2021. јавно је подржао Демократску партију социјалиста Мила Ђукановића пред свеопште изборе у Црној Гори и локалне изборе у Никшићу. Он је такође потписао Апел 88 против наводнога мешања српских власти у црногорске изборе.^[10]

Критичари Чанку замерају сарадњу са Ненадом Опачићем, приликом организовања вишемесечних антирежимских демонстрација у Новом Саду 1999. године.^[11][12] који је осуђен као главни организатор продаје дроге у Новом Саду, повезан са Земунским кланом.^[11][13][14] Чанак је те наводе демантовао, тврдећи да је Опачића познавао само у својству организатора обезбеђења опозиционих митинга 1999.^[15]

Чанак је 4. децембра 2002. године присуствовао концерту контроверзног назива "Сријем Хрватској" у дворани Ватрослав Лисински у Загребу, а Мато Јурић, председник „Удруге протјераних Хрвата из Сријема, Бачке и Баната”, затражио је од присутних да поздраве Ненада Чанка, јер је Чанак: "У оним тешким временима прогона Хрвата штитио хрватски народ у Војводини“.^[16] Назив ове манифестације је изазвао реакцију код одређених група људи, а Српска радикална странка је искористила овај догађај у предизборној кампањи за председника Србије 2008.^[17]

Марија Васић, бивша супруга га је оптужила да јој је путем својих веза у органима власти отео сина.^[18][19]

Оптужен је 2012. године за наношење тешких телесних повреда Павлу Лешановићу у Новом Саду испред кафане „Тако је суђено“. На самом суђењу правио је инциденте, претио суду и реметио нормални ток суђења. На крају уз своје мафијашко-политичке везе бива ослобођен оптужби.^{[20][21][22][23]}

Српска православна црква је повремено мета напада Ненада Чанка, па ју је оптужио за нарушавање војвођанске културе, градњом цркава с куполама, иако су Срби у Војводини у време владавине Аустроугарске морали градити цркве у барокном стилу, да би их се лакше касније поунијатило. Сматра да је СПЦ у Црној Гори 1918. отела храмове Црногорској цркви и да их треба вратити држави Црној Гори.^[24] Током 2020. године у јеку пандемије корона вируса оптужио је СПЦ да чини акт биотероризма и подрива стабилност његове земље. Црква му је одговорила да су то два парадокса: бити антитеиста заинтересован за деловање Цркве и бити сецесиониста, забринут за стабилност своје земље.^[25]

• „Ратови тек долазе“ (1993)
• „Пет година самоће“ (1995)
• „Године расплета“ (1996)
• „Луна“ (1998)
• „Као и сва равница“ (2002)

• Биографија на сајту Лиге социјалдемократа Војводине