Ненад Вулевић

Ненад Вулевић
Лични подаци
Датум рођења(1977-06-03)3. јун 1977. (47 год.)
Место рођењаПећ, СФРЈ
Занимањеглумац
Званични веб-сајт
joakimvujic.com
Веза до IMDb-а

Ненад Вулевић (Пећ, 1977) српски је позоришни, филмски, радио и ТВ глумац. [1]

Биографија

Рођен 3. јуна 1977. године у Пећи. Дипломирао глуму на Факултету уметности у Приштини у класи Божидара Димитријевића. Стални је члан глумачког ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу од 2002. године.

Добитник је колективне Годишње награде Књажевско-српског театра као члан ансамбла представе Бајка о мртвој царевој кћери 2011. године и колективне Годишње награде Књажевско-српског театра као члан ансамбла представе Четири брата 2019. године.

Учествовао у поемама Уста светилишта Б. Хорвата, Они су ушли у дом наш Ј. Зивлака, Изрешетане душе В. Андоновског и Црни дан Д. Радовића (2021) на Великом школском часу у Шумарицама.

Играо је у представама Позоришта за децу у Крагујевцу (Храбри оловни војник Тодора Валова, Шехерезада Џона Мердока и друге). Гостовао је у Краљевачком позоришту у представи Ружно паче Дејана Алексића 2018. године.

Остварио улоге у играном филму Енклава и у ТВ серијама Село гори, а баба се чешља и Породица

Од 2012. године води Школу глуме у оквиру Дечијег културног и развојног центра „Супер мама“ у Крагујевцу.[2] Учествовао је у драмским емисијама Радија Златоусти у Крагујевцу.

Улоге

У Књажевско-српском театру остварила следеће улоге: [3]

  • Мукташ (М. Настасијевић, Код Вечите славине),
  • Приповедач (К. Стојановић, Ми-Ши-Ко и Ми-Ши-Сан),
  • Смиљан Стефановић (Д. Ковачевић, Доктор шустер),
  • Лудовико Марсили (Б. Брехт, Галилејев живот),
  • Цајац интелектуалац (М. Ојданић, Живот је све што те снађе),
  • Максим (Ж. Фејдо, Хотел „Слободан промет“),
  • Момак из кола II (М. Јеремић, Милош Велики),
  • Бенволио (В. Шекспир, Ромео и Јулија),
  • Дека (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем),
  • Максим (Н. Кољада, Бајка о мртвој царевој кћери),
  • Ханс Кристијан Андерсен (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена),
  • Пучинела и Неваљалац 2 (К. Колоди, Пинокио),
  • Црни (П. Михајловић, Писати скалпелом),
  • Петар Трифић (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму),
  • Трифун Исаковић (М. Црњански, Сеобе),
  • Минстетер (М. Флајсер, Пионири у Инглоштату),
  • Други Борчанин, Никола Дани, Други хајдук (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа),
  • Пера Каленић (Б. Нушић, Госпођа министарка),
  • Ансамбл (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник),
  • Полицајац (Р. Бин, Један човек, двојица газда),
  • Учесник аудиције 2 (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже),
  • Марко Поповић Поп (Р. Васић, Хладњача за сладолед),
  • Бели (Л. Пирандело, Човек, звер и врлина),
  • Линк Дис (Х. Ли, Убити птицу ругалицу),
  • Официр (Г. Марковић, Зелени зраци),
  • Демонстрант (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари),
  • Стриц Ниџо (Б. Ћопић, Башта сљезове боје),
  • ***** (П. Трајковић, Три прасета),
  • Луј ‘Мали’, Марсел Сердан, Полицајац, Колпортер 2, Болничар (Н. Илић, Врапчић, копродукција са Пулс театром из Лазаревца),
  • Радослав (Р. Тишма, Четири брата),
  • Радоје (Н. Савић, Опет плаче, ал сад од среће),
  • Младић (син/брат/унук) (П. Михајловић, Двеста),
  • Блинерт (Ј. Вујић, Негри),
  • Незнани јунак (В. Стојановић, Воћни дан),
  • Сергеј Михајлович Вороњин, Борислав Пекић (Б. Пекић, Генерали или сродство по оружју),
  • Иван Кузмич Шпекин (Н. В. Гогољ, Ревизор),
  • Атила пл. Ругвај / Српски официр (М. Крлежа, На рубу памети).

Референце

  1. ^ „Ненад Вулевић”. Књажевско-српски театар. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-03-26.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ)
  2. ^ „Ненад Вулевић”. Супер мама. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-03-26.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  3. ^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Представе”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 28. 06. 2021. г. Приступљено 2021-03-26. 

Спољашње везе

Ненад Вулевић на Викимедијиној остави.