Од 2003. до 2008. године је био нишки муфтија, када је заслужан за обнову Ислам-агине џамије у Нишу након мартовских немира 2004. године, када је иста била спаљена до темеља. Посебно признање у виду почасног грађанина добија 2006. године од градоначелника Лујвила у Кентакију у САД.[тражи се извор]
Био је учесник на многобројним светским исламским конференцијама, а поред тога је предводио привредне делегације републике Србије на светске халал форуме и сајмове у Малезији, Уједињеним Арапским Емиратима, Турској и Кувајту.[тражи се извор]
Када је 2013. године у Војсци Србије поново установљена верска служба, именован је за главног војног имама у чину капетана. Тренутно се налази у чину потпуковника. Одликован је 2015. године од стране гувернера Охаја за заслуге за пожртвовано залагање на пољу поновног установљавања верске службе у Војсци Србије. Током рада у војсци основао је три молитвена простора, месџида, за војнике ВС исламске вероисповести, укључујући један на Војномедицинској академији, и први месџид на аеродрому Никола Тесла2022. године.
Године 2021. приредио прву збирку дова (молитвеник) за војнике исламске вероисповести ВС, а у новембру 2023. године је одликован Војном спомен-медаљом за 10 година доприноса систему одбране Републике Србије.
Године 1988. издаје прву касету илахија у ком је учествовао хор полазника исламске веронауке у Београду, где је он аутор је двају илахија. Године 2002, као коаутор, објављује водич под називом Како дочекати Рамазан. Исте године објављује превод на српски језик дела Муџизе у Кур’ану.
Године 2009. објављен је први халал стандард Србије у ком је коаутор, заједно са Закијем Шалтафом.
