Мускета копненог обрасца (енгл.Land Pattern Musket), познатија под именом Смеђа Бес (енгл.Brown Bess), британска глаткоцевнамускетакремењача која је била основно оружје британске војске од 1720. до 1840. године.[1][2]
Карактеристике
Кремењаче
Мускете копненог обрасца, са глатком цеви и табаном на кремен, биле су тако чврсте конструкције, једноставне за употребу и релативно поуздане, да су се задржале као основно пешадијско оружје британске армије од 20-их година 18. века до 40-их година 19. века. За пуњење мускете коришћени су унапред припремљени фишеци са барутом и куглом. Стрелац би натегао ороз мускете до пола, при чему би кочница закочила ороз у сигурносном положају, и подигао поклопац прашника за припалу. Затим би одгризао горњи део папирног фишека, усуо набој у цев, затим убацио остатак хатрије у цев и набио га шипком (арбијом). Потом би усуо мало барута из рога у прашник, спустио поклопац и натегао ороз до краја, чиме је мускета била спремна за дејство. Обзиром на споро пуњење (просечно око 1 метак у минуту), све војничке мускете овог типа биле су снабдевене тробридним бајонетом, бодежом троугластог профила. Бајонет се носио у кожној канији окаченој о појас када би се гађало на одстојању, док би се при очекивању борбе прса у прса натицао на пушчану цев, претварајући мускету у кратко копље за борбу изблиза. Уз то, кундак мускете био је окован месинганим потковом, тако да се у борби изблиза могло ударати кундаком, или у крајњој нужди пушка могла ухватити за цев и користити као батина.[1]
Каписларе
После 1842. већина ових мускета је преправљена у каписларе. Ово оружје остало је у употреби британске војске и њених колонија све до масовног увођења далеко прецизнијих изолучених пушака типа Енфилд после Кримског рата (1853-1856).