Ракчевић је почео да се бави рукометом у Ловћену, клубу из свог родног града. Као осамнаестогодишњак, уврштен је у први тим тадашњег првака државе. У првој сезони (2000/01) Цетињани су одбранили наслов првака СР Југославије, а у Лиги првака су стигли до четвртфинала. Ракчевићева улога у тиму је била маргинална, јер су на његовој позицији играли репрезентативац Ђурковић и искусни Никочевић.
Цетињанима је у другој сезони, и поред одличних игара у регуларном дијелу, измакла титула првака, јер су у финалу плеј-офа изгубили од београдскогПартизана. У Лиги првака су заустављени у првој фази, а Ракчевић је, као први кружни нападач, постигао 8 голова на 6 утакмица и имао знатно већи утицај на игру него раније. За утјеху, освојен је национални куп.
У сезони 2002/03. освојен је Куп Србије и Црне Горе, а преостале двије године Ракчевићевог боравка у Ловћену су биле обиљежене стицањем искуства и изостанком трофеја.
Што се тиче наступа у европским такмичењима, Ракчевић је у првој сезони постигао 27 голова на 6 утакмица у Купу изазивача, у којем је Вардар стигао до четвртфинала.[1]
У сљедећој сезони, на путу до четвртфинала у Купу побједника купова, мрежу је, на 8 утакмица, решетао 31 пут.[2]
Сезона 2007/08. је донијела наступ у Лиги првака. У квалификационим утакмицама је Ракчевић био веома запажен (2 утакмице, 11 голова), али је његов допринос опао у групној фази такмичења (6 утакмица, 15 голова).[3]
У својој посљедњој европској сезони у дресу Вардара, Ракчевић је, у оквиру Купа побједника купова, постигао 13 голова на 4 утакмице.[4]
Послије четири године у Македонији, Ракчевић се обрео у Лазаревцу, гдје је требало да помогне у афирмацији врло амбициозно замишљеног РК Колубара. У сезони 2009/10. је, у националним оквирима, освојена дупла крупа (првенство и куп), а у Купу побједника купова се стигло до четвртфинала. Ракчевић је био један од најистакнутијих појединаца (24 гола на 6 утакмица у европском такмичењу), али је, након само годину дана проведених у Лазаревцу, опет промијенио средину. Вратио се у Скопље, али не у редове Вардара, већ његовог градског ривала, Металурга.[5]
У европским такмичењима је црногорски кружни нападач био веома запажен. У првој сезони је, на 3 квалифионационе утакмице за Лигу првака, постигао 10 голова,[6] док је, на путу до осмине финала ЕХФ купа, имао учинак од 13 голова у 6 утакмица.[7]
У сезони 2011/12, имао учинак од 13 голова на двије квалификационе утакмице те 20 голова на 12 утакмица у завршној фази Лиге првака, у којој је његов тим догурао до осмине финала.[8]
Посљедњу европску сезону у дресу Металурга Ракчевић је обиљежио постизањем 40 голова на 14 утакмица у Лиги првака. Екипа је заустављена у четвртфиналу.[9]
Тада већ искусни Ракчевић, тридесетједногодишњак, преселио се у Атину, гдје је бранио боје АЕК-а. У првој и јединој сезони у дресу жуто-црних, Ракчевић је дао допринос освајању националног купа, док је у првенству Грчке освојено друго мјесто. У квалификацијама за Лигу првака, АЕК је испао од Динама из Минска, а црногорски репрезентативац је постигао 11 голова на двије утакмице.[10] У квалификацијама за ЕХФ Европски куп, грчки клуб је опет елиминисан у двомечу, у којем је Ракчевић 10 пута тресао мрежу противника.[11]
Црногорски рукометаш је у редове Констанце стигао у вријеме када је клуб био у прилично незавидној финансијској ситуацији и далеко од сјаја из славних дана. У регуларном дијелу румунског првенства је освојено друго мјесто, али је тај успјех поништен већ у четвртфиналу плеј-офа, када је ЦСМ Букурешт био бољи.
У неуспјешним квалификацијама за Лигу првака, Ракчевић је постигао 11 голова на двије утакмице.[12] У квалификацијама за ЕХФ Европски куп, био је стријелац 3 поготка на двије утакмице, а у групној фази је, на 6 утакмица, мрежу погађао 30 пута.[13]
РК Констанца је у јулу 2015. запао у финансијску кризу, па је врло брзо престао да функционише. Дио управног одбора и играча су, већ почетком августа исте године, основали нови клуб, под именом РК Доброгеа Суд, који се позива на насљеђе оригиналног РК Констанца.[14]
У сезони 2015/16. клуб се такмичио у другој лиги, да би се већ у 2016/17. обрео у елитном рангу румунског мушког рукомета.
Крајем 2013. године је постао капитен репрезентације,[16] али је, само пола године касније, одлуком тек изабраног селектора, Љубомира Обрадовића, изгубио мјесто у националном тиму.[17]
За Црну Гору је, на 45 званичних утакмица, постигао 137 голова, од чега 16 у завршницама ЕП, 15 на СП 2013. и 106 у квалификацијама.
Такође, за црвене је одиграо и четрдесетак припремних утакмица.
