Каријеру је почео у екипи Ловћена за коју је играо до 1995. године.[1] Након тога прелази у Металопластику из Шапца где проводи две сезоне, а затим је исти временски период провео у Синтелону из Бачке Паланке.[1] Године 1999. се враћа у Ловћен и у наредне две сезоне учествује у највећим успесима овог клуба - освајање два узастопна првенства СР Југославије. Након Ловћена 2001. године прелази у Партизан са којим осваја још две титуле првака СР Југославије.[1] У сезони 2003/04. наступа за шпански клуб Бидасоа Ирун. Од 2004. до 2008. године је играо за Пик Сегед са којим осваја једно првенство и два купа Мађарске. У мају 2008. потписује са екипом сарајевске Босне,[2] у чијем је дресу у сезони 2008/09. освојио првенство и куп Босне и Херцеговине. Последњу сезону је одиграо за Ловћен.[1]
Тренерску каријеру је почео у екипи Ловћена са којим је освојио Куп Црне Горе у сезони 2010/11. Током 2011. године је био тренер македонског Пелистера да би у сезони 2012/13. преузео женски рукометни клуб Орми из Патре.[3] У јесен 2014. је преузео мађарског прволигаша Комло,[4] где је провео наредне две сезоне. У јуну 2016. године преузео је бањалучки Борац.[5] У сезони 2016/17. са екипом Борца је освојио титулу првака Босне и Херцеговине.[6][7] У сезони 2018/19. водио је катарски Ал Рајан.[8] У јулу 2019. постављен је за тренера мађарске Орашхазе.[9] Две сезоне је водио Орашхазу након чега је преузео кувајтски Ал-Кураин.[10] У јануару 2022. постављен је за тренера Црвене звезде.[11] Напустио је клуб у јуну наредне године.[12] У јуну 2024. постављен је за тренера Татран Прешова.[13]
