Мирловић Поље је насељено мјесто у општини Ружић, Република Хрватска. Географски припада Далмацији.
Географија
Село је смјештено на западним падинама Свилаје, изнад Петровог поља. Код Мирловић Поља се налази извор ријеке Чиколе. Удаљено је 17 км од Дрниша и 34 км од Книна.
Историја
Прије рата је припадало општини Дрниш. За вријеме рата у Хрватској (1991–1995) налазило се у Републици Српској Крајини, на самој граници с Републиком Хрватском.
Ово село се спомиње у првој верзији песме „Бојна Чавоглаве”. Марко Перковић Томпсон, родом из сусједних Чавоглава, који је написао пјесму и извео, рекао је да је ово село одувјек уливало страх околним Хрватима. После је умјесто „Баљци и Мирловићи” додато „српски добровољци”.[1]
Дана 6. септембра 1993. у село, које је у том тренутку било без војника Српске војске Крајине и под званичном заштитом снага УН, упада диверзантска група хрватске војске. Том приликом је измасакрирано и спаљено седморо старијих лица српске националности.[2] До данас за овај злочин нико није процесуиран.[3]
Становништво
Прије грађанског рата у Хрватској, Мирловић Поље је било национално мјешовито село; по попису из 1991. године, имало је 477 становника, од чега 281 Хрвата, 188 Срба и 8 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Мирловић Поље је имало 186 становника,[4] који су готово сви хрватске националности. Мирловић Поље је према попису становништва из 2011. године имало 170 становника.[5]
Националност[6]
|
1991.
|
1981.
|
1971.
|
1961.
|
Срби
|
188
|
264
|
334
|
350
|
Хрвати
|
281
|
392
|
454
|
527
|
Југословени
|
|
26
|
3
|
|
остали и непознато
|
8
|
9
|
|
|
Укупно
|
477
|
691
|
791
|
877
|
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Мирловић Поље је имало 477 становника, следећег националног састава:
Попис 1991. |
|
|
| |
|
Хрвати |
|
281 |
58,90% |
Срби |
|
188 |
39,41% |
Немци |
|
1 |
0,20% |
непознато |
|
7 |
1,46% |
укупно: 477 |
Презимена
- Бибић — Православци, славе Св. Јована
- Богдан — Православци и Римокатолици
- Бузов — Римокатолици
- Вукушић — Римокатолици
- Давидовић — Православци, славе Св. Јована
- Ивчевић — Римокатолици
- Јањић — Православци, славе Св. Јована
- Кушета — Римокатолици
- Поплашен — Православци, славе Св. Јована
- Секула — Православци, славе Св. Јована
- Станковић — Римокатолици
- Трзин — Православци, славе Св. Јована
- Ћуба — Православци, славе Св. Јована
- Шарац — Православци, славе Св. Јована
Извори
Спољашње везе
Литература
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.