Миодраг Табачки (Кикинда, 1. мај1947), српски је сценограф, костимограф, универзитетски професор и академик САНУ.[1] Аутор је преко 300 сценографија и 100 костимографија за драмске, балетске, оперске и луткарске представе. Освојио је бројне националне награде. Члан је удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
Биографија
Породица Табачки је пореклом из Призрена. У Зрењанину су чланови породице забележени од када постоје пописи становништва. Презиме Табачки је изведено на основу припадности чланова породице табачком еснафу (крзнари).[2]
Отац Љубомир је био професор историје а мајка Зорица учитељица. Основно и средњошколско образовање Табачки завршава у Перлезу и Зрењанину.[3] Војску је служио као радиотелеграфиста у Загребу.[4]
По завршетку студија предаје у Грађевинском школском центру у Београду, новосадском Позоришту младих и Телевизији Нови Сад завршно са 1978.[3] Табачки је каријеру започео 1973. године сценографијом за представу „То се никад не зна” Бернарда Шоа.[6]
Почиње да предаје сценографију и костимографију на Факултету драмских уметности 1978. где пролази кроз сва звања у настави. Предавао је и на Факултету драмских умјетности на Цетињу. Гостујући је професор на бројним факултетима у САД и на Трент универзитету у Нотингему.[6]
Аутор је преко 300 сценографија и 100 костимографија. Поред реализованих пројеката у Србији и бившој Југославији, радио је у Немачкој, Белгији, Италији, Бугарској, Словачкој, Чешкој и другим земљама.[7]
Члан је Комисије за сценографију ОИСТАТ-а Светског удружења сценографа и костимографа.[8] Био је члан жирија Фестивалу професионалних позоришта Војводине.[9]
Учествовао је на Квадријеналу сценографије и костимографије у Прагу 1979, 1983, 1987. и 1991.[3] Табачки је учествовао на симпозијумима OISTAT-a у Сеулу 1977, Токију 1998, Тел Авиву 1999, Манили 2000, Њу Орлеансу 2002.[10]
Поред редитеља Душана Макавајева, једини је почасни доктор Факултета драмских уметности.[11]
Једини је српски уметник који има одредница у Светској енциклопедији уметности спектакла друге половине 20. века и једини сценограф који је излагао у Галерији САНУ.[7]
Гордана Поповић Васић и Ирина Суботић су о Табачком написале обимну, богато иустровану монографију „Миодраг Табачки”.[12] Књига је освојила Golden Pen Award за 2005. годину.[13]
Називан је „највећим сценографом и костимографом јужнословенског подручја”.[5]
Рестоспектива позоришних радова Табачког била је изложена 2020. у Галерији Хаос.[14]