Њу Орлеанс (енгл.New Orleans, фр.La Nouvelle-Orléans) је највећи град у америчкој савезној држави Луизијани, а смештен је код ушћа реке Мисисипи у Мексички залив. Налази се у југоисточном делу Луизијане уздуж реке Мисисипи и јужно од језера Пончартрејн. Према попису становништва из 2000. године град је имао 484.674 становника, а са предграђима 1.337.726.
Њу Орлеанс је и један од најстаријих градова у САД. Град има огромну културно историјску баштину која је потекла из француске, шпанске и црначке културе. Основан је 1718, а име је добио по француском владару Филипу Орленаском. Њу Орлеанс је познат по мултикултуралној баштини (нарочито под француским, шпанским и афроамеричким утицајем), као и својој музици, те кухињи. Град је светски познато туристичко одредиште захваљујући многим фестивалима и прославама.
У августу 2005. град је тешко погодио и поплавио ураган Катрина. Након што је становништво града евакуисано, а он опустошен ураганом, популација се значајно смањила и већина становника одлучила је да потражити привремено склониште другде или да се за стално одсели из града. Према проценама са краја 2005, у граду је живело мање од 150.000 људи.
Историја
Пре досељења Европљана су на простору Њу Орлеанса живели Индијанци из племена Читимача. Град Њу Орлеанс су основали Французи 7. маја 1718. Град је основао Жан-Баптиста Ле Мојн де Бјенвил, директор француске компаније за истраживање и колонизацију долине Мисисипија. Основан је као трговачка постаја на ушћу реке. Назван је по Филипу II, војводи од француског града Орлеана. Од 1723. је главни град француске колоније Луизијане.
Године 1763. је Споразумом у Паризу град припао Шпанији и био под шпанском влашћу до 1801. кад је враћен Француској и постао део колоније Луизијане. Године 1803. је Наполеон Луизијану продао САД. Од 1812. је организована америчка савезна држава Луизијана. Град је под америчком влашћу брзо растао. Био је центар узгоја памука и шећерне трске у околини. У град се населило много досељеника са Хаитија, где је 1804. избила револуција. Током Америчко-британског рата је 1815. вођена Битка код Њу Орлеанса у којој су Американци победили и присилили Британце да напусте Луизијану. Америчке снаге је водио Ендру Џексон, каснији предсједник САД.
Становништво града се удвостручило до 1840. Њу Орлеанс се развио као значајна трговачка постаја, посебно за трговину робовима на југу САД. Током грађанског рата су северњачке снаге брзо заузеле град, те није јако настрадао.
Град се даље развијао, али је његово ширење ограничавао географски положај између реке Мисисипи и језера Пончартрејн, те много мочварног земљишта у околини. Инжењер Балдвин Вуд је почетком 20. века осмислио систем одводњавања мочварног земљишта, што је омогућило даљњи развој града. Око града су саграђени бројни насипи и систем пумпи који град штите од поплава. Године 1965. је град погодио ураган Бетси, а 1995. јака поплава узрокована обилним кишама.
Катрина је био један од најјачих урагана у историји. Дана 26. августа 2005. је погодио обалу Луизијане и његово средиште је прошло у близини Њу Орлеанса. Град су погодили ветрови брзине преко 250 km/h и изразито обилне падавине, што је узроковало рушење бране према Мисисипију и језеру Пончартрејн. Последица тога је да је град био поплављен, а висина воде је понегде досезала преко 9 m. Према службеним подацима је у урагану погинуло 1.464 становника града. У град су из околних мочвара ушли крокодили и остале дивље животиње. Градом су почеле харати банде пљачкаша. У таквим условима се није могло даље живети, те је наређена масовна евакуација града.
Додатан проблем је да град лежи испод нивоа мора, па се вода није могла природним путем повући. Због тога су били потребни месеци да се обнове околне бране и испумпа вода из града. Обнова града је текла врло споро. Сматра се да ће град веома тешко у блиској будућности достићи број становника од пре урагана.
^Средњи месечни максимуми и минимуми (тј. очекивана највиша и најнижа температурна очитавања у било којој тачки током године или датог месеца) израчуната на бази података са дате локације од 1981 до 2010.
^Званични рекорди за Њу Орлеанс се чувају у при MSY од 1. маја 1946.[2] Додатни рекорди из Одубон парка који датирају уназад од 1893. су исто тако уврштени.
^Нормале сунчаности су базиране на подацима за 20 до 22 година
Thomas J. Adams and Steve Striffler (eds.), Working in the Big Easy: The History and Politics of Labor in New Orleans. Lafayette, Louisiana: University of Louisiana at Lafayette Press, 2014.
Nathalie Dessens, Creole City: A Chronicle of Early American New Orleans. Gainesville, Florida: University Press of Florida, 2015.
Rien Fertel, Imagining the Creole City: The Rise of Literary Culture in Nineteenth-Century New Orleans. Baton Rouge, Louisiana: Louisiana State University Press, 2014.
Scott P. Marler, The Merchants' Capital: New Orleans and the Political Economy of the Nineteenth-Century South. New York: Cambridge University Press, 2013.
Lawrence N. Powell, The Accidental City: Improvising New Orleans. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 2012.
LaKisha Michelle Simmons, Crescent City Girls: The Lives of Young Black Women in Segregated New Orleans. Chapel Hill, NC: University of North Carolina Press, 2015.
Rebecca Solnit and Rebecca Snedeker, Unfathomable City: A New Orleans Atlas. Berkeley, California: University of California Press, 2013.
.png)
.svg){kind=small}
