Страница Минхенског псалтира Минхенски псалтир (још и Српски псалтир , Минхенски буквар , Минхенски абецедар ) (нем. Serbischer Psalter лат. Codex Monacensis Slavicus 4 14. века [тражи се извор и према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића , то је најраскошнија српска књига из средњег века .[тражи се извор Рађен је или за кнеза Лазара (1371 —1389 ) или за његовог сина Стефана (1389—1427 ) и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 cm , од чега се на њих 148 налазе илустроване минијатуре . Писан је српском редакцијом црквенословенског језика , старом унцијалном ћирилицом , а данас је део колекције Баварске државне библиотеке, из Минхена .
Ово дело важно је за словенску палеографију јер садржи најстарији списак ћирилице и глагољице. У ћирилици је набројано слово „ђерв” што је одлика српске редакције старословенског језика.
Фототипско издање из 2022. Датотека:Свјетлопис промоције фототипског издања Минхенског Псалтира, Сајам књ. 2022, Биоград.jpg Промоција фототипског издања Минхенског псалтира на Сајму књига у Београду, 25. октобра 2022. Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци Ђурђа Бранковића (1427—1456 ) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у фрушкогорски манастир Привина Глава [тражи се извор .Патријарх српски Пајсије I (1614 —1647 ) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би псалтир укоричио и преписао 1629 . године. Овај препис је касније завршио у Народној библиотеци Србије и уништен је током нацистичког бомбардовања Београда 06.04. 1941 . године. Оригинал псалтира је током Великог бечког рата , један баварски официр 1688 . године узео из манастира и понео са собом, да би га 1689 . године поклонио манастиру Готесцел, у Баварској шуми . Књига 1782 . године прелази у манастир светог Емерама у Регензбургу , а од 1810 . године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио Ватрослав Јагић , 1906 . године.
