Милутин Гарашанин (Београд, 11. септембар 1920 — Београд, 4. април 2002) био је српски археолог и академик.[1]
Биографија
Рођен је у Београду у породици Гарашанин. Дипломирао је 1946. на Филозофском факултету, на групи за Класичну филологију са археологијом.[2] Докторирао је 1950. године на Филозофском факултету у Љубљани, дисертацијом „Хронологија винчанске групе“.[3] Кратко време, 1945—1946. године, радио је у Музеју града Београда, где је обављао дужност управника, а затим до 1950. године радио је као археолог-праисторичар у Народном музеју у Београду. Постао је научни сарадник Археолошког института САНУ 1950. године. За ванредног професора Филозофског факултета у Београду изабран је 1957, а за редовног 1963. године.
За дописног члана САНУ изабран је 5. децембра 1963, а за редовног 22. априла 1976. године. Од 15. децембра 1977. до 19. новембра 1981. био је генерални секретар САНУ.[4]
Његова супруга Драга Гарашанин такође је била археолог.
Био је редовни члан Немачког и Аустријског археолошког института, члан Института за праисторију Италије, потпредседник Међународне уније за проучавање југоисточне Европе при УНЕСКО-у.
Његова научна активност обухватала је све периоде праисторије Југоисточне Европе и античку археологију. Интензивно је радио у Србији и Македонији.
Види још
Референце
Спољашње везе
|
|---|
| Међународне | |
|---|
| Државне | |
|---|
| Академске | |
|---|
| Људи | |
|---|
| Остале | |
|---|
