PROFILPELAJAR.COM

Мекленбург-Западна Померанија
Mecklenburg-Vorpommern
Mäkelborg-Vörpommern
Мекленбург-Западна Померанија; Mecklenburg-Vorpommern; Mäkelborg-Vörpommern;
	; Застава ; Грб
Држава	Немачка
Админ. центар	Шверин
Министар-председник	Ервин Зелеринг (СПД)
Владајућа странка	Коалиција СПД и; ЦДУ
Површина	23.180,14 km2
Становништво	2011.
— број ст.	1.636.000
— густина ст.	70,58 ст./km2
— ISO 3166-2	DE-MV
Последњи избори	4. септембар 2011.
Следећи избори	2016.
Гласова у Савезном савету	3
	Званични веб-сајт

Мекленбург-Западна Померанија или Мекленбург-Предња Померанија (нем. Mecklenburg-Vorpommern, глсрп. и длсрп. Mecklenburg-Pśedpomorska) је једна од немачких држава. Налази се на обали Балтичког мора. Од 16 немачких држава, шеста је по величина и четрнаеста по становништву.

Држава је успостављена 1945. након Другог светског рата спајањем историјских региона Мекленбурга и пруске Западне Помераније од стране совјетске војне администрације у Немачкој коју су окупирали савезници. Постала је део Немачке Демократске Републике 1949. године.

Име државе се у говорном језику често скраћује на Мек-Пом (нем. Meck-Pomm)

Географија

Географски, покрајина је део северне Немачке.

Мекленбург-Предња Померанија има око 1700 километара морске обале, од тога свега 350 километара према отвореном мору, јер је обала јако кривудава. Велика острва су Риген и Уседом. Велико полуострво је Фишланд-Дарс-Цингст.

Највећа језера Мириц и Шверинско језеро налазе се у Мекленбуршкој језерској области. Земљиште је равно, са мало брда, а највиши врх је висок 179 m.

Историја

Након Другог светског рата и поновног уједињења Немачке 1990. године, држава је конституисана из историјског региона Мекленбурга и Западне Помераније, од којих су обе имале дугу независну историју. Две трећине државе чини историјска држава Мекленбург. Једну трећину чини део бивше Пруске под именом Западна/Предња Померанија.

Држава Мекленбург-Предња Померанија је настала 1945. унутар совјетске окупационе зоне у Немачкој. У оквиру регионалне реформе у Источној Немачкој 1952, покрајина је расформирана на три округа: Нојбранденбург, Росток и Шверин.

Године 1990, поново је успостављена држава Мекленбург-Предња Померанија, у нешто измењеним границама.

Становништво

Мекленбург-Предња Померанија има најмању густину насељености од свих немачких држава. Једини већи град је Росток са близу 200.000 становника. Остали већи градови су Шверин (главни град државе) са 97.000 становника, заједничко подручје градова Штралзунд и Грајфсвалд са 112.000, и Нојбранденбург са 68.000 становника.

Највећи градови

п р у Извор: ?
	№	Град	Популација
Росток Шверин	1.	Росток	203.431	Нојбранденбург Штралзунд
	2.	Шверин	91.583
	3.	Нојбранденбург	63.437
	4.	Штралзунд	57.301
	5.	Грајфсвалд	56.445
	6.	Визмар	42.219
	7.	Гистров	28.540
	8.	Варен	20.940
	9.	Нојштрелиц	20.399
	10.	Пархим	17.129

Административна подела

Држава је подељена на 12 округа.

Уз то, постоји још 6 аутономних градова:

13 Грајфсвалд
14 Нојбранденбург
15 Росток
16 Шверин
17 Штралсунд
18 Визмар

Привреда

Мекленбург-Предња Померанија је једна од привредно најмање развијених области Немачке. У неким окрузима стопа незапослености достиже 15-17 процената.

Најјаче привредне гране су пољопривреда и туризам. Туризам је нарочито значајан на обалама Западне Помераније. Традиционално је развијена лучка привреда. У држави постоје два универзитета, у Ростоку и Грајфсвалду, оба основана у 15. веку, који имају развојне програме у областима био-технологије и медицине.