Марија Медичи (итал.Maria de' Medici; Фиренца, 26. април1575 — Келн, 4. јул1642) је била ћерка Франческа I Медичија и француска краљица, друга жена Анрија IV. Када је Анри IV био убијен 1610. било јој је додељено регентство које је обављала током седам година у име свог малолетног сина, Луја XIII, који је 1617. године преузео власт путем државног удара од своје мајке.[1][2]
Године 1630. дошла је у директни сукоб са кардиналом Ришељеом, краљевим првим министром и својим некадашњим штићеником. У том сукобу, Луј XIII је подржао свог министра, и Марија Медичи је морала да напусти Француску.
Детињство и живот
Марија Медичи рођена је у Фиренци, Италија као ћерка Франческа I Медичија. Била је једна од седморо деце али су само она и њена сестра Леонор преживеле детињство. Пошто су као младе остале без оба родитеља који су умрли у размаку од девет година поверене су на чување свом стрицу Фернанду, који је наследио њиховог оца на месту великог војводе од Тоскане. Леонор се касније удаје и постаје војвоткиња од Мантове, а Фернандо своју нећаку предлаже за брак Анрију IV француском престолонаследнику.[3] Венчање је обављено 5. октобра 1600. године у Фиренци, а већ наредне године се родио Луј, будући краљ.
14. маја 1610. године верски фанатик убија Анрија, након чега је њихов син Луј крунисан, а она постаје регент, што је било потврђено у скупштини. Након тога она наредних седам година влада Француском у име свог сина.
Када је Луј 1614. године напунио 13 година и постао пунолетан њено регенство је приведено крају, али је она и даље наставила да влада све док њен син није одлучио да подржи незадовољне племиће који нису одобравали политику његове мајке. Тада Луј организује државни удар и протерује мајку из Париза.
Изгнанство и смрт
Напустивши Париз прво се запутила у дворац Блоа, где је и даље имала послугу, приходе и све остале привилегије. Пошто се писмено жалила својим штићеницима у Паризу на свог сина он јој ограничава кретање само на дворац и она постаје затвореник са ограниченим кретањем. Након тога она бежи из дворца и уз помоћ војводе од Епернона дипломатским путем успева да издејствује свој повратак у Париз.
Тамо је била до 1630. године када је усла у отворени сукоб са Ришељеом, краљевим првим министром, након чега је опет прогнана ван Француске.
Марија се упутила у Монс, где је затражила азил од своје рођаке која је владала Низоземском, Изабел Кларе Еугеније, кћерке шпанског краља Филипа II и Изабеле Валоа, кћерке Катарине Медичи. У Низоземској је била примљена са свим почастима. Убрзо је почела да планира повратак у Француску у пратњи војске и збацивање Ришељеа.[4] Пошто јој је одузета имовина приходи су јој се знатно смањили па она одлази у Лондон код ћерке Анријет и зета Чарлса I где је била до почетка избијања грађанског рата 1641. године након чега одлази у Немачку где се разболела и умрла 4. јула 1642. године у шездесет деветој години.
.svg)
