Подигли су га локални властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем XIV и почетком 15. века, а његов живопис је настао између 1402. и 1405. године трошком српског Деспота[1] Стефана Лазаревића.[2][3]. Манастирскацрква, посвећена Светом Илији, има основу триконхоса сажетог облика и припада Моравском стилу. Помиње се 1881. године Руденица као "мала црква у којој нема западног уплива".[4] Током наредних векова црква је порушена и напуштена.[5] Осигуравање манастирске цркве од одрона земље са околних брда је извршено током 1929-1931. године.[6] Манастир је обновљен 1936. године, по иницијативи епископа Николаја,[7] освећен је на Илиндан те године.[8]
Населио се ту у полусрушеном конаку 1940. године монах Калист Милуновић. Са њим су стигли монахиња Аквилина из манастира Љубостиње (рођена братаница монаха Калиста ) са једном искушеницом, која је постала монахиња Евгенија.[9] Варвара Пантелић, била је игуманија овог манастира од 1950. до 2016. године.
Црква у Руденици има основу триконхоса сажетог типа, са апсидама које су споља петостране, а изнутра полукружне. На западној страни се налази нартекс над којим се уздиже ниска калота, док се над самом црквом налази осмострана купола. Њена спољашњост је омалтерисана и подељена је на два неједнака дела кордонским венцем. Камене розете су смештене изнад, док се у области испод њега налазе прозори (бифоре). Иако нема, за Моравски стил уобичајеног украсног зидања комбинацијом опеке и цигле, сама омалтерисана фасада је украшена сликарским опонашањем ћелијастог начина зидања[3].
Живопис
Живопис у цркви је очуван само делимично, у њеном доњем делу, пошто је дуго времена била порушена. Његов аутор је био сликар Теодор [а] чије сликарство је уситњених облика с лирским сензибилитетом, изведено иконописачком префињеношћу[3]. Сачувани су ктиторски портрети,[10] уз које су насликани тадашњи владари Србије, браћа Стефан (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и Вук Лазаревић. Лик властелинке Вукосаве је такође сачуван, јер се она сматра ктиторком те цркве.[11] Фреске светаца су насликане у стојећем положају у доњој зони, док се у простору изнад налазе само попрсја, која нису представљена у медаљонима. У унутрашњости цркве се још могу видети сцене из Страдања Христовог и Великих празника.
Напомене
^Сликар Теодор се потписао испод фреске мртвог Христа, која се налази у ниши проскомидије.
.jpg)
.jpeg)
