Град лежи у котлини између планинских огранака Копаоника, Јастрепца и Гоча, са десне стране Кожетинске реке.[2]
Историја
Александровац се некада звао Кожетин. Исто име Кожетин данас носи само старо село, које се налази нешто изнад варошице.[2] Насеље је 1. марта1880. године проглашено за варошицу[3], а 19. јуна1882. променило име у Александровац по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана[4].
Александровац се први пут помиње у повељи Стефана Немање1196. године, као насеље Кожетин, у жупи Расини. Мало се зна о овом насељу у средњем веку. Насеље се помиње у повељи Ђурђа Бранковића, из 1429. године.
Од 1804. Кожетин са околином учествује у бунама против Турака. Мамут-паша Лесковачки га заузима 1813. Припојен је Србији у склопу шест ослобођених нахија 1833. године. Од тада почиње обнављање и изграђивање.[2]
За време Првог светског рата доста је страдао, нарочито 1917. за време Топличког устанка, када су устаничке чете разбијене, а бугарски окупатор преплавио терен и вршио крваве одмазде над становништвом.[2]
Народни посланик за срез жупски, Богдан Милинчић, убијен је близу своје куће у селу Стубал 23. септембра 1936.
У Другом светском рату у околини Александровца дејствовао је Расински партизански одред. Александровац је коначно ослобођен у септембру1944. године.[2]
Привреда
После ослобођења Александровац постаје средиште виноградарства и тржиште вина, посебно жупског вина. Овде је развијено воћарство, где се посебно истичу квалитетне шљиве крушке и јабуке.[2]
Најпознатија компанија је „Вино Жупа“ која се бави производњом и прометом вина, алкохолних пића, сокова, концентрата и база. Компанија „Вино Жупа“ спада у 20 највећих извозника из Србије.[5]
Туризам
„Жупска берба“ традиционална манифестација се одржава сваке године. Посвећена је почетку бербе грожђа, по чему су Александровац и Александровачка Жупа надалеко познати. Ова манифестација, осим што промовише крај, има и привредни карактер, јер се на њој склапају многи послови.[6] Жупска берба се одржава од 1963. године.[7]
Завичајни музеј Жупе[8], комплексни музеј у ужем центру града у кући „попа Марка“. Отворен је 27. јануара1992. године. У музеју се налазе археолошка, етнографска, и историјска поставка са око 3000 предмета, фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са 1400 књига.
Тврђава Козник средњовековни град, један од најбоље очуваних. Налази се на 8 км западно од Александровца, на купастом стрмом брду изнад Расине, на 992 м.н.в.
„Пољане“ су стара виноградарска етно насеља. У Александровачкој Жупи данас је преостало 24 пољане, некада је било више од 70. Такво име им је дао народ зато што су подигнуте у атарима изван села, на пољу, где се искључиво засађени виногради. У време бербе, долазили би људи из околних насеља и остајали тамо до завршетка бербе. Пољане су јединствена етно насеља у Србији, са карактеристичном архитектуром, подрумима од камена, брвнима и талпама, која су почела да ишчезавају са појавом Филоксенове цистерне, па се данас ради на рестаурацији неких од њих. Нпр. пољана у Лукаревини је заштићена законом.
Према попису из 2002. било је 6476 становника (према попису из 1991. било је 6354 становника). У насељу живи 5093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,5 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 2111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века број становника је вишеструко порастао.
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
331
362
411
1.027
1.605
1.857
2.111
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
294
466
467
656
154
63
11
0
0
0
3,07
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
2.594
719
1.777
71
22
5
Женски
2.771
602
1.797
296
62
14
УКУПНО
5.365
1.321
3.574
367
84
19
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
1.317
75
0
1
603
Женски
1.067
40
0
0
402
УКУПНО
2.384
115
0
1
1.005
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
29
92
146
31
33
Женски
10
32
123
32
7
УКУПНО
39
124
269
63
40
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
8
18
95
74
38
Женски
38
15
65
129
129
УКУПНО
46
33
160
203
167
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
34
0
0
40
Женски
19
0
0
26
УКУПНО
53
0
0
66
Жупска Берба
У Жупи је вековна традиција да се берба грожђа слави као општенародни празник. Почев од 1963. године, крајем септембра одржава се привредно-туристичка манифестација „Жупска берба" када Жупу обиђу туристи из читавог света. Жупљани дочекују своје госте раширених руку и отворена срца. Тада из фонтане у центру Александровца, уместо воде, тече чувено Жупско вино.
Традиција
Овде је винова лоза чврсто испреплетала свој живот са човеком на овом простору где се заједно радују и тугују столећима и где су пустили дубоке корене. Србија је отаџбина, Жупа домовина, а вино судбина вредних и часних људи, у чијем је генетском коду уписана неизмерна љубав према најслађем воћу-грожђу и најлепшем од свих пићу-вину. Жупа је класична земља српског виноградарства и винарства јер се у њој на прагу винове лозе и вина живи већ миленијумима, а време се мери винским календарима и не живи по законима заборава, већ по законима сећања.
Жупске пољане
Посебну способност Жупе представљају Жупске пољане. Има их још увек двадесетак. Раније их је било пуно више. Ту су јединствена сезонска насеља која својом специфичном архитектуром и лепотом представљају дах људи минулих векова.У њима су некада живели виноградари у време обраде својих винограда. Ту су били углавном и најчешће људи из планинских села који су у Жупи имали винограде, а живели су на обронцима планине Копаоник, Гоч, Жељин...
Вишегодишњу традицију виноградарења и винарења у Жупи за будуће генерације чува јединствен на овим просторима Музеј винарства и виноградарства. Смештен је у старом винском подруму Пољопривредне школе у Александровцу Жупском и има задатак да скупља, научно обрађује, публикује, чува и излаже предмете, справе и алате, којима се документује историјски развој виноградарства и винарства у Србији. Као установа бави се организацијом културних садржаја, истовремено центар је са веома запаженом улогом у развоју туризма Жупе и Србије.[13]
Свети Трифун
Жупљани сваке године славе „Светог Трифуна" заштитника виноградара и винара, што је уједно и Дан општине Александровац. Тога датума (14. фебруара) на свечан начин уз верски обред орезују се први чокоти и званично почиње сезона радова у виноградима благородне и винородне Жупе.
.svg)
