Након смрти њиховог оца, Карла ди Бонапартеа, 1785, Наполеон је на себе преузео одговорност за васпитавање „малог Луиђија“, свог омиљеног брата, и тако га је убацио у један од својих гарнизона. Ту је учио не само војне вештине, већ и језике, историју, географију и филозофију.[2]
1795, за време ратног похода на Италију, био је Наполеонов лични ађутант. Показао је велику храброст и војну стручност спасавши живот будућем цару.
1802. оженио је Хортензију, Жозефинину ћерку из првог брака, којој је Наполеон био очух. Као и код већине људи „са врха“, смишљено склопљени бракови нису били и добри „савези за живот“.
Наполеон га је 1806. године именовао за краља Краљевине Холандије. За време своје кратке управе, Луј се добро разумео са Холанђанима који су га временом прихватили. Луј је формирао холандско право и дао земљи нов устав, али је оклевао при увођењу континенталне блокаде, јер је трговачки бојкот против Енглеске веома штетио привредним интересима Холандије. У фебруару 1810, „краљ Лодевајк“ морао је да потпише уговор по коме уступа све области јужно од Француског царства. Али, Луј и Холанђани су се узалудно свађали, јер су француске трупе након немира у Амстердаму ушле у Холандију и Луј се поново вратио на власт. Холандија је анектирана Француској.[2]
1813. се вратио у Француску и постао гроф од Сен Луа (Saint-Leu-la-Forêt), где је и умро 25. јула 1846. године.
.svg)
.jpg)
