До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вргинмост. Ласиња се од 1991. до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Ласињска култура је енеолитска култура која носи назив по локалитету Талијаново брдо у Ласињи. Распростирала се на подручју данашње Хрватске, Босне, Словеније и Аустрије и највећим делом у области око језера Балатон у данашњој Мађарској.
Ласињска култура се развија истовремено са почетком костолачке културе. Крајем костолачке културе, у овој истој зони (приалпска зона северозападне Хрватске) развија се Рец-Гајари култура.
Будући да је откривено изузето мало металних предмета, култура је дефинисана на основу богатих керамичких налаза.
Керамичке налазе ране фазе чине грубо посуђе, карактеристичног облика амфоре са дршкама постављеним изнад рамена посуде, са украсима од пластичних трака, отисцима прстију или жигом.
Јавља се и фино посуђе, биконичног облика са језичастим апликацима (најчешће зделе на шупљој нози), прелазно посуђе које облицима одговара фином. Украси се раде убадањем или повлачењем тупим предметом. Орнамент је и рибља кост као и цик-цак линија.
По откривеним остацима материјалне културе, претпоставља се да су се носиоци Ласињске културе бавили претежно земљорадњом и сточарством.
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN978-953-6667-07-9.
