Лариса Латињина

Лариса Латињина
Лариса Семјоновна Латињина
Лични подаци
Датум рођења(1934-12-27)27. децембар 1934. (90 год.)
Место рођењаХерсон, СССР
ДржављанствоСССР
Висина161 cm[1]
Спортске информације
Спортуметничка гимнастика

Лариса Семјоновна Латињина (рус. Лариса Семёновна Латынина; Херсон, 27. децембар 1934) је бивша совјетска (украјинска) гимнастичарка и друга на листи спортиста са највише медаља на Олимпијским играма - укупно 18, и то 9 златних, 5 сребрних и 4 бронзане; на Олимпијским играма у Мелбурну 1956, Риму 1960. и Токију 1964.[2] На четири Светска првенства (1954, ‘58, ’62. и ’66) Латињина је такође забележила импозантан биланс - освојила је 9 златних, 4 сребрне и 1 бронзану медаљу, док је са три Европска првенства (1957, ’61. и ’65.) донела 7 златних, 6 сребрних и 1 бронзану медаљу.[1][3]

Тренер јој је био Александар Мишаков, који је био и тренер још једног славног совјетског гимнастичара, Олимпијског победника, Бориса Шаклина.

Биографија

Рођена је као Лариса Дири 27. децембра 1934. у граду Херсон, у Украјини, у тадашњем Совјетском Савезу.[4] Прво се почела бавити балетом, али кад се њен кореограф одселио, прешла је на гимнастику. С 19 година се први пут представила свету, 1954. године на Светском првенству у гимнастици, када је почео њен велики низ, суделујући у освајању злата у екипном вишебоју. Удала се 1955.

Свој олимпијски поход почела је на Олимпијским играма у Мелбурну, 1956. године, када је у борби са Мађарицом Агнес Келети постала најуспешнија гимнастичарка Игара. Латињина је победила Келети у вишебоју и предводила совјетске гимнастичарке до победе у екипном вишебоју. Освојила је и злато у вежби на тлу (дели га с Келети), злато у прескоку, сребрну медаљу у двовисинском разбоју и екипну бронзану медаљу (деле је с Пољском) у, касније укинутој дисциплини, преносним справама. Келети је такође освојила шест медаља: четири златне и две сребрне.

Велики успех Латињина је постигла на Светском првенству, 1958. године, где је освојила 5 од 6 наслова, дакле готово све титуле, осим сребра на тлу. Оно што је остало у аналима јесте чињеница да је то постигла – трудна. Она је поново била главни фаворит гимнастичких такмичења на Олимпијским играма у Риму, 1960. године, где је опет победила у вишебоју (совјетске гимнастичарке освојиле су прва четири места), освојила злато у екипном вишебоју, бранила и злато у вежби на тлу, освојила и две сребрне медаље, у вежбама на греди и двовисинском разбоју, те је закључила збирку бронзаном медаљом у прескоку.[5]

На Светском првенству 1962. године освојила је три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу.

На Олимпијским играма у Токију, 1964. године Латињина је поражена у вишебоју од нове звезде светске гимнастике – чехословакиње Вере Чаславске, али је освојила златне медаље у екипном вишебоју и у вежби на тлу, обе златне медаље као треће у низу (на трима ОИ). Освојила је сребро у прескоку, као и две бронзане медаље, на греди и двовисинском разбоју, чиме је завршила своју блиставу олимпијску каријеру. На тим ОИ имала је већ 30 година, а то су године у којима су данашње гимнастичарке одавно престале са такмичењима.

Након Светског првенства 1966. године, где је освојила сребрну медаљу у екипном вишебоју, Латињина се повукла и почела радити као гимнастички тренер.[6]

Уврштена је у Међународну кућу славних жена спортиста (International Women's Sports Hall of Fame) 1985, а у Међународну гимнастичку кућу славних (International Gymnastics Hall of Fame) тек 1998. године.

Данас живи у Јапану.

Породица

Лариса је рођена од мајке Пелагеје Анисимовне Барабамјук (1902–1975) и оца Семјона Андрејевич Дирија (1906–1943), који је погинуо у Стаљинградској бици. Лариса се удавала три пута.[7] Њен садашњи супруг је Јуриј Израелович Фелдман (р. 1938), члан Руске академије електротехничких наука и бивши такмичарски бициклиста. Њена ћерка из бившег брака, Татјана Ивановна Латињина (р. 1958), је народна играчица. Рођена је само пет месеци након што је њена мајка освојила светску титулу у вишебоју, а седам месеци након порођаја Латињина се такмичила на државним првенствима. Латињина је своју трудноћу чувала у тајности, чак и од свог тренера. Она је такође имала и сина.[1][7][3]

Пензионисање

Латињина се повукла после Светског првенства 1966. и постала тренер Совјетске националне гимнастичке репрезентације, на којој је позицији била до 1977. године.[3] Под њеним надзором, совјетски женски тим је освојио злато на Олимпијским играма 1968, 1972. и 1976. године.[5] Она је организовала гимнастичко такмичење на Олимпијским играма у Москви 1980. године.

Лариса има руско држављанство и живи у Москви. Латињина је добила бројна совјетска и руска државна признања.[8]

Она је 2023. године говорила против руских спортиста који се такмиче под неутралном заставом на Олимпијади због Руске инвазије на Украјину 2022. године, назвавши то „непатриотским“.[9]

Награде и почасти

Каријера

Медаље Ларисе Латињине
Година Првенство медаље и дисциплине
1954 СП 1 златна медаља (екипни вишебој)
1956 ОИ 4 златне медаље (екипни вишебој, вишебој, прескок и тло)
1 сребрна медаља (двовисински разбој)
1 бронзана медаља (преносне справе)
1957 ЕП 5 златних медаља (вишебој, прескок, двовисински разбој, греда и тло)
1958 СП 5 златних медаља (екипни вишебој, вишебој, прескок, двовисински разбој и греда)
1 сребрна медаља (тло)
1960 ОИ 3 златне медаље (екипни вишебој, вишебој и тло)
2 сребрне медаље (двовисински разбој и греда)
1 бронзана медаља (прескок)
1961 ЕП 2 златне медаље (вишебој и тло)
2 сребрне медаље (двовисински разбој и греда)
1962 СП 3 златне медаље (екипни вишебој, вишебој и тло)
2 сребрне медаље (прескок и греда)
1 бронзана медаља (двовисински разбој)
1964 ОИ 2 златне медаље (екипни вишебој и тло),
2 сребрне медаље (вишебој и прескок)
2 бронзане медаље (двовисински разбој и греда)
1965 ЕП 4 сребрне медаље (вишебој, двовисински разбој, греда и тло)
1 бронзана медаља (прескок)
1966 СП 1 сребрна медаља (екипни вишебој)

Референце

  1. ^ а б в „Архивирана копија”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 15. 01. 2019. 
  2. ^ „Larisa Semyonovna Latynina | Soviet athlete”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  3. ^ а б в Лариса Латынина – биография. bestpeopleofrussia.ru
  4. ^ Larisa Latynina Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2020). sports-reference.com
  5. ^ а б Nick Zaccardi; Gennady Fyodorov (10. 7. 2012). „With her all-time record set to fall, little-known Latynina looks back”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 12. 07. 2012. г. Приступљено 10. 7. 2012. 
  6. ^ Wallechinsky, David; Jaime Lucky (2008). The Complete Book of the Olympics: 2008 Edition. Aurum Press. стр. 702. ISBN 978-1-84513-330-6. 
  7. ^ а б Латынина, Лариса Семёновна. Encyclopedic Dictionary
  8. ^ Справка. Лариса Латынина. Биография. «РИА Новости» // ria.ru (27 декабря 2014 года)
  9. ^ „Лариса Латынина не поддержала участие российских спортсменов в нейтральном статусе”. championat.com. 1. 2. 2023. 
  10. ^ „Larissa Latynina – The International Gymnastics Hall of Fame”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено 1. 8. 2012. 

Литература

  • Latynina, Larisa (1975). The Balance (на језику: руски). Moscow: Molodaya gvardiya. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. 

Спољашње везе