Лада, прво уметничко удружење основано у Београду 1904. године, у част стогодишњице Првог српског устанка. Друштво је основано 4. септембра 1904. уочи Прве југословенске уметничке изложбе у Београду, то је најстарије друштво уметника у Србији, а према неким проценама и у Европи^[1].

Оснивачи друштва, које је названо по словенској богињи пролећа, јесу Петар Убавкић, Урош Предић, Ђорђе Јовановић, Марко Мурат, Бета Вукановић, Риста Вукановић, Симеон Роксандић, а као оснивач се помиње и Надежда Петровић која је две године након оснивања иступила из овог удружења.

Лада је удружење српских ликовних уметника изузетно значајно у историји новије српске ликовне уметности.^[2][3]

У току организовања Прве југословенске изложбе, уметници из јужнословенских земаља формирали су четири одсека „Ладе“ - српски, хрватски, бугарски и словеначки, с одређеним програмом рада и излагања. Тада је у Софији основан (1904) „Савез Лада“, који је учествовао на Другој, Трећој и Четвртој југословенској изложби. Прву самосталну изложбу српска Лада одржала је 1906. Године 1937. отворена је изложба слика и вајарских радова уметничке групе Ладе у Павиљону Цвијете Зузорић.^[4] Између два светска рата друштво је окупљало минхенске ђаке и сликаре који су заступали традиционални израз. Под окупацијом (1941-45) обуставила је рад, а обновила га је 1953. Удружење је и даље активно у Србији.^[5]

• Надежда Петровић
• Риста Вукановић
• Бета Вукановић
• Ана Маринковић, рођена Лозанић
• Љубомир Ивановић
• Ђорђе Јовановић
• Драгомир Глишић
• Милена Павловић Барили
• Лепосава Бела Павловић (доживотни почасни председник)
• Марио Маскарели
• Марко Мурат, један од оснивача и члан 1904-1910.
• Живорад Настасијевић, члан 1920-1921.
• Никола Вукосављевић, члан од 1978.
• Слободанка Ракић Шефер, члан од 1978.
• Мило Димитријевић
• Љубица Филиповић Лазаревић

• Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, стр. 567.