Књажевско-српски театар

Застава Књажевско-српског театра Зграда Књажевско-српског театра у Крагујевцу
Локација	Даничићева 3 Крагујевац Србија
Отворено	1835
Веб-сајт
www.joakimvujic.com

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић.^[1]

Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...

Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-српски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.^[2]

Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.

Данашња зграда Књажевског српског театра изграђена је 1928. године.^[3]

На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика.^[4]

• Николај Кољада - Бајка о мртвој царевој кћери, режија Бошко Димитријевић
• Јован Стерија Поповић - Лажа и паралажа, режија Драган Јаковљевић
• Николај Васиљевич Гогољ - Дневник једног лудака режија Душан Станикић
• Милош Црњански - Сеобе, режија Пјер Валтер Полиц
• Милош Јаноушек - Гусари реджија Јан Чањи
• Бранислав Нушић - Госпођа министарка режија Јован Грујић
• Д. Ц. Џексон - Моје бивше моји бивши, режија Слађанa Килибардa
• Ружица Васић - Хладњача за сладолед режија Примож Беблер
• Горан Марковић - Зелени зраци режија Милица Краљ
• Кен Лудвиг - Преваранти у сукњи режија Милић Јовановић
• Бранко Ћопић Башта сљезове боје, драматизација и режија Марко Мисирача
• Вилијем Шекспир Сан летње ноћи, режија Пјер Валтер Полиц
• Двеста - Петар Михајловић, режија Јовица Павић
• Боинг боинг - Марк Камолети, режија Ненад Гвозденовић
• Женидба и удадба - Јован Стерија Поповић, режија Јана Маричић
• Ревизор - Николај Васиљевич Гогољ, режија Јана Маричић
• Ја од јутра нисам стао - Уна Визек, режија Слађана Килибарда
• На рубу памети, једне пијане новембарске ноћи 1918. - Мирослав Крлежа, режија Марко Мисирача
• Успомене на „Црвену заставу” - Милован Мрачевић, режија Александар Лукач
• Уображени болесник - Ж. Б. П. Молијер, режија Ђорђе Нешoвић
• Расветљавање случаја серије убистава тровањем у Ћупријском округу седамдесетих година 19. века - текст и режија Анђелка Николић
• Christopher Thomas Knight - Петар Михајловић, режија Југ Ђорђевић
• Буре барута - Дејан Дуковски, режија Горчин Стојановић
• Стаклена менажерија - Тенеси Вилијамс, режија Оливера Јежина
• Одумирање - Душан Спасојевић, режија Егон Савин
• Зорба - Joseph Stein, John Kander, Fred Ebb, режија Witold Mazurkiewicz
• На трагу - Никола Милојевић, режија Александар Лукач
• Јелена Анжујска - Јелена Кајго, режија Татјана Мандић Ригонат

• Јоакимови потомци
  • Рената Улмански Његово величанство: Случај, приредио Марко Мисирача 2023. ISBN 978-86-920641-3-5
  • Мирко Бабић, увек и свуда, аутор Драгана Бошковић 2010. ISBN 978-86-909821-4-1..
  • Биљана Србљановић породичне и друге приче, аутор Слободан Савић 2008. ISBN 978-86-909821-1-0..
  • Војислав Воки Костић, аутор Миодраг Стојиловић 2007. ISBN 978-86-909821-0-3.
  • Јоакимови потомци, аутор Феликс Пашић 2006. ISBN 86-83649-05-6..
• Премијера
  • Клуб Нови светски поредак Харолд Пинтер, Хајнер Милер, Платон, редитељ Александар Дунђеровић 2009. ISBN 978-86-909821-3-4..
  • Пионири у Инголштату Марилујза Флајсер, редитељ Ивана Вујић 2009. ISBN 978-86-909821-2-7..^[6]

На Дан Театра, сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима Театар уручује:

• Статуету Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије,
• Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.
• Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону.

Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.^[7]

• 1985. - Народно позориште у Београду, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица, Бора Глишић и Стеријино позорје
• 1986. - Мира Бањац и Мирослав Беловић
• 1987. - Душан Ковачевић и Милош Жутић
• 1988. - Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић
• 1989. - Љиљана Крстић и Дејан Мијач
• 1990. - Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов
• 1991. - Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула
• 1992. - Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић
• 1993. - Није додељена
• 1994. - Стево Жигон и Петар Краљ
• 1995. - Сава Барачков, Музеј позоришне уметности, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански
• 1996. - Лазар Ристовски и Милослав Буца Мирковић
• 1997. - Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини
• 1998. - Стеван Шалајић
• 1999. - Ружица Сокић
• 2000. - Оливера Марковић
• 2001. - Вида Огњеновић
• 2002. - Милева Жикић
• 2003. - Београдско драмско позориште
• 2004. - Предраг Ејдус
• 2005. - Раде Марковић и Егон Савин
• 2006. - Војислав Воки Костић
• 2007. - Биљана Србљановић
• 2008. - Народно позориште Ниш
• 2009. - Мирко Бабић
• 2010. - Миодраг Табачки
• 2011. - Боро Драшковић
• 2012. - Властимир Ђуза Стојиљковић
• 2013. - Милена Дравић
• 2014. - Андраш Урбан
• 2015. - Дара Џокић и Факултет драмских уметности
• 2016. - Нада Јуришић
• 2017. - Рената Улмански^[8]
• 2018. - Михаило Јанкетић
• 2019. - Герослав Зарић
• 2020. - Миланка Берберовић
• 2021. - Светозар Рапајић^[7]
• 2022. - Бранка Петрић^[9]
• 2023. - Радомир Путник
• 2024. - Војислав Брајовић

• 2002. - Љубомир Убавкић Пендула
• 2003. - Марко Николић и Миодраг Марић
• 2004. - Мирко Бабић и Југ Радивојевић
• 2005. - Пјер Валтер Волиц
• 2006. - Милош Крстовић
• 2007. - Владан Живковић
• 2008. - Небојша Брадић
• 2009. - Себастиан Тудор
• 2010. - Драгана Бошковић
• 2011. - Драган Јаковљевић
• 2012. - Горица Поповић
• 2013. - Нада Јуришић
• 2014. - Милан Рус
• 2015. - Снежана Ковачевић
• 2016. - Ивана Вујић
• 2017. - Марина Стојановић
• 2018. - Братислав Славковић
• 2019. - Миодраг Пејковић
• 2020. - Јелена Јањатовић
• 2021. - Анђелка Николић^[7]
• 2022. - Владанки Павловић^[10]
• 2023. - Милић Јовановић
• 2024. - Иван Видосављевић

• 2013. - Амбасада САД у Београду
• 2014. - Културни и документациони центар Срба у Мађарској
• 2015. - Министарство културе и информисања Републике Србије
• 2016. - Телеком Србија
• 2018. - Призма Крагујевац^[7]

Из Театра су 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који се сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова. Од 2004. до 2011. године Театар је домаћин Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, ЈоакимФест^[11], а од октобра 2006. године и Међународног позоришног фестивала, Јоакимфест.^[12]

Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким, основана је Галерија Јоаким, наручио монографије свих добитника Статуете Јоаким Вујић (едиција Јоакимови потомци, 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера, започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије Књажевско-српски театар је отпочео са реализацијом пројекта Дигитализација чији је циљ да се слике и снимци више од 50 представа дигитализују и учине преко сајта Књажевско-српског театра доступне јавности.^[13]

Од 2018. године првобитно под покровитељством Музичке школе „др Милоје Милојевић” а потом и удружења Опера нова на сцени Књажевско-српског театра покренута је стална оперска сцена. Премијерним извођењем опере Дидона и Енеј Хенрија Персела 2018 године, а затим и опере Именео наредне 2019. године, обе у режији оперског редитеља и мотивационог говорника Тадије Милетића покренута је крагујевачка оперска продукција која се наставља и у наредним годинама.^[14][15]

На предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић 14. фебруара 2007. године, Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив Књажевско-српски театар.

• Јоакимфест (Међународни позоришни фестивал)
• Статуета Јоаким Вујић
• Прстен са ликом Јоакима Вујића
• Крагујевац

• Крагујевачко позориште 1835-1951 аутор: Рајко Стојадиновић, издање 1975.
• Крагујевачко позориште 1951-1984 аутор: Рајко Стојадиновић, издање. . 2005. ISBN 978-86-82911-02-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
• 180 година Књажевско-српског театра Крагујевац, издавач: Књажевско-српски театар, Крагујевац^[1]

• Књажевско-српски театар
• Књажевско-српски театар - видео
• Јоакимфест
• Град Крагујевац

1. ^ „180 година Књажевско-српског театра Крагујевац”” (PDF). Приступљено 8. 6. 2021.