PROFILPELAJAR.COM

Кључ
Кључ;
	Панорама Кључа
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Кључ
Становништво
— 2013.	4.898
Географске карактеристике
Координате	44° 32′ 02″ С; 16° 46′ 29″ И / 44.53398° С; 16.77475° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Кључ Кључ на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	79280
Позивни број	037
Веб-сајт	www.opcina-kljuc.ba

Кључ је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у северозападној Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Сане и припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Кључу је пописано 4.898 лица.^[1]

Историја

Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је 1463. турска војска заробила последњег краља Босне Стјепана Томашевића.^[2] Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти Марко Будисављевић је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж Пљешевице. Нарочито се истакао у рату између Аустрије и Турске 1787, када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина (Томо и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа.^[3] Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон Приједор. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.^[4]

Други свјетски рат

Град Кључ, а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.^[5]

У кључком срезу спаљен је Доњи Рибник и неколико кућа Ђукића из Горњег Рибника.^[6]

Становништво

Састав становништва – насеље Кључ
	2013.^[7]	1991.	1981.^[8]	1971.^[9]
Укупно	4 898 (100,0%)	7 869 (100,0%)	4 948 (100,0%)	3 426 (100,0%)
Бошњаци	4 641 (94,75%)	3 036 (38,58%)¹	1 629 (32,92%)¹	1 709 (49,88%)¹
Срби	86 (1,756%)	4 107 (52,19%)	2 097 (42,38%)	1 387 (40,48%)
Муслимани	36 (0,735%)	–	–	–
Босанци	35 (0,715%)	–	–	–
Неизјашњени	25 (0,510%)	–	–	–
Хрвати	20 (0,408%)	181 (2,300%)	169 (3,416%)	214 (6,246%)
Роми	18 (0,367%)	–	–	–
Албанци	12 (0,245%)	–	22 (0,445%)	7 (0,204%)
Босанци и Херцеговци	10 (0,204%)	–	–	–
Непознато	10 (0,204%)	–	–	–
Словенци	3 (0,061%)	–	3 (0,061%)	4 (0,117%)
Југословени	1 (0,020%)	419 (5,325%)	980 (19,81%)	69 (2,014%)
Остали	1 (0,020%)	126 (1,601%)	15 (0,303%)	21 (0,613%)
Црногорци	–	–	30 (0,606%)	14 (0,409%)
Мађари	–	–	2 (0,040%)	–
Македонци	–	–	1 (0,020%)	1 (0,029%)

¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Напомене

Извори

^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013”. Агенција за статистику БиХ. 5. 11. 2013. Приступљено 7. 4. 2021.
^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, стр. 159. Нови Сад.
^ Plešnik, Marko (2007). Bosnien-Herzegowina entdecken. Trescher Verlag. стр. 182.
^ Ђорђе Мачкић, свештеник из Кључа, 20. 8. 1947. године.
^ Владимир Д. Бањац, свештеник из Горњег Рибника, 14. 9. 1947. год.
^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.