Крсмановићева кућа |
---|
Крсмановићева кућа на Теразијама |
|
Место | Београд |
---|
Општина | Стари град |
---|
Држава | Србија |
---|
Време настанка | 1885. |
---|
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
---|
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
---|
beogradskonasledje.rs |
Крсмановићева кућа[1][2] позната као и Кућа Алексе Крсмановића, саграђена 1885. године, налази се улици Теразије 34 у Београду.
Историјат
Саграђена по плановима архитекте Јована Илкића у стилу академизма, као стамбена кућа за трговца Марка О. Марковића.
Браћа Крсмановићи су купили кућу и плац 1898. године и после деобе, кућа је припала Алекси Крсмановићу.[3] Алекса је у њој живео до своје смрти 1914. године, а зграду, као и читаво имање завештао српском народу.[4] После његове смрти кућа је заједно са целокупним имањем на теразијама постала својина „Задужбине А. Крсмановића“. У кући је и даље живела његова жена по тестаменту, а после њене смрти прешло је на управљање задужбинарству. После Првог светског рата, пошто је краљевски двор био знатно оштећен и пошто је Крсмановићева кућа имала довољно репрезентативан карактер, од 1918. до 1922. послужила је као двор краљевине Србије у којој је резидирао регент Александар Карађорђевић. У њој је 1. децембра 1918. године потписан документ о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Затим је ту био Ауто-клуб са "познатим зеленим столовима" за картање,[5] "ноћни ресторан са американским баром и дансингом у подруму", затим и кафана у башти 1924.[6] После 1930. године овде је био смештен биоскоп Еклер - „Клериџ“, потом једно време и Бранино позориште (Бране Цветковића) и Савез Сокола Краљевине Југославије. Задужбина је 1936. намеравала продати покретна и непокретна имања покојног Крсмановића, како би се, у складу с његовим тестаментом, на Теразијама подигла велика палата, чији би се приходи користили за "патриотске цељи".[7]
Архитектура
Зграда има репрезентативан карактер, веома развијене основе од 30 m. Због терена извршена је денивелација, тако да са улице има високо приземље, а на дворишној две етаже са излазом на башту у каскадама. Габарит зграде је у облику слова Т. Намена зграде као господске једнопородичне куће условила је разуђен унутрашњи распоред. Главна фасада је декоративно компонована у три хоризонтална појаса, високо профилисаним каменим соклом, главним фасадним платном богато украшеним и истуреним кровним венцом са атиком по целој дужини. Дворишну фасаду карактерише тераса са барокном балустрадом која се наставља у двокрако степениште.[8] По архитектонској композицији, унутрашњој диспозицији, уметничком обликовању као и по занатским радовима ова зграда спада међу најбоља остварења њеног аутора.
Кућа је после другог светског рата национализована и постала друштвена својина. Дуго је служила као зграда Протокола при Министарству спољњих послова.
Зграда је због својих културно-историјских и архитектонско – урбанистичких вредности утврђена за културно добро 1964. године под називом „Крсмановићева кућа на Теразијама“(Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 150/4 од 17.3.1964.), а потом за културно добро од великог значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању, „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).[9]
Галерија
Референце
- ^ Досије споменика културе - Крсмановићева кућа на Теразијама - Завод за заштиту споменика културе града Београда; Б. Несторовић, Јован Илкић, београдски архитекта, ГГБ XIX, 1972. „Књижевне новине“, 1.8.1972.
- ^ „Krsmanovićeva kuća”. Beogradski izlet (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-24.
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 210—211.
- ^ „Лист данас/Зграда у којој је проглашена краљевина СХС”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 09. 12. 2013.
- ^ "Политика", 18. септ. 1923, стр. 4-5 (наведена је адреса Теразије 40)
- ^ "Политика", 22. мај 1924, стр. 3
- ^ „Политика”, 10. јул 1936 (наведена и остала имања задужбине)
- ^ Знаменитости Београда/Крсмановићева кућа на Теразијама
- ^ С. М. Димитријевић, Крсмановићева кућа на Теразијама, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 2012.
Види још
Спољашње везе