Зграда Војногеографског института налази се у градској општини Палилула, у улици Мије Ковачевића 5 у Београду. Уврштена је у споменик културе Србије. Објекат је један од најранијих послератних архитектонских остварења у Србији и Београду.[1]
Историјат и архитектура
фасада Војногеографског института
Зграда је зидана у периоду 1950—1954. године, а усељена 1956. године.[2] Пројектовао ју је архитектаМилорад Мацура, који је пројекат започео у окриљу „Пројектантског завода НО Београд“, а завршио га у „Атељеу архитектура и урбанизам“. Зграда данас представа вредно сведочанство своје епохе, а историјат њене градње говори о заокрету у архитектури након Другог светског рата у СФРЈ.[1] У просторно-функционалном смислу зграда се дели на две целине, које су биле намењене корисничким институцијама. Северно крило зграде служи као штампарија и налази се у правцу парка, док је јужно крило намењено Војногеографском институту и стационирано према улици Мије Ковачевића.[3] На згради се налазе корбизијански фасадни растер, брисолејска подела зидног платна, слободно третирана кровна раван, прилазна рампа, скулптурално обликовање функционалних елемената, слободан третман приземеног дела који се развија по терену, а сви ти елементи сврставају објекат у ране примере београдског градитељства без соцреалистичких схватања.[3]
По појединим елементима, ово дело представља пионирски рад у југословенској и српској послератној архитектури, на њему је по први пут примењен систем са брисолејима и постигнуто јединство функционалних и естетских начела, остварена је доследна употреба модуларног система како у обликовању фасада, тако и у ентеријеру.[3][1]
_-_Kula_Sibinjanin_Janka.jpg)
