Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама
Крајпуташи у Невадама
Опште информације
Место	Неваде
Општина	Општина Горњи Милановац
Држава	Србија
Врста споменика	Крајпуташи
Време настанка	1920

Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама (Општина Горњи Милановац) налазе се на путу Горњи Милановац-Крагујевац. Посвећени су двојици браће из Невада, Милораду и Миленку, који су животе изгубили у Балканском, односно Првом светском рату.

Старији Милорад погинуо је у борбама са Турцима на Љум-кули 1912. године, док је млађи Миленко преминуо 1916. године у војној болници на Крфу.

Крајпуташе су 1920. године подигли мајка Крстина и брат Милован.^[1][2]

Стубови су облику стуба, са покривком у облику обрнуте зарубљене пирамиде. Једновремено су направљени, истих димензија и идентичне обраде. Само се боја црвенкастог грабовичког камена донекле разликује. Некада су били обојени живим бојама, али је полихромија данас присутна само у траговима.^[3]

Предња страна крајпуташа окренута је ка истоку. Војници су у ставу мирно, руку прислоњених уз тело. Униформе су приказане плошно, без детаља, осим војничких медаља, бајонета и лепо профилисаних војничких шајкача. Иако грубо стилизована, лица војника одају маркантан изглед покојника. Око глава, у форми ореола, уклесана су њихова имена: МИЛОРАД Г. КОВАЧЕВИЋ и МИЛЕНКО Г. КОВАЧЕВИЋ АКТ. НАР.

Полеђине споменика су богато су украшене флоралним орнаментима. У врху су уклесани декоративни крстови окружени цветним венчићима, а у угловима лепезасти урези који симболизују анђеоска крила. Стилизоване лозице изничу из саксија и попут декоративног рама уоквирују профилисана удубљења са натписима.

Бочне стране оба споменика окренуте ка северу садрже истоветан урез: декоративне лозице са по десет цветова и пупољака, а наспрамне, осим наставка текста, различите симоличне урезе: сто препун чаша за којим нико не седи, ћуп са биљком која тек треба да процвета итд.

Текстови епитафа уклесани су на полеђини и завршавају се на бочним странама споменика. Слова су складна и лако читљива, а поједини редови лучно уклесани, што доприноси свеопштем декоративном утиску.

ОВАЈ

ТУЖ

НИ СПОМЕН ПО

КАЗУЈЕ ХРАБРО

Г МЛ

АДОГ БОРЦА

МИЛОРАДА

Г. КОВАЧЕВИ

ЋА ИЗ НЕВА

ДА ВОЈНИКА 1.

ЧЕТЕ 3 БАТАЉ

ОНА 10-ОГ ПЕША

ПУКА СТОЈ Х АДЕ

ПОЖИВИ 22 Г А

ПОГИБЕ БОРЕ

ЋИ СЕ СА ТУРЦИ

МА НА ЉУМКУЉИ

3. НОВЕМБРА

1912. Г БОГ ДА

МУ ДУШУ ПРО

СТИ ОВАЈ МУ

СПОМЕН ПОД

ИГОШЕ НА ВЕК

ОЖАЛОШ

Текст се наставља на бочној страни:

ЋЕНИ

БРАТ

МИЛО

ВАН И

МАТИ

КРСТИ

НА 2-5

1920. Г^[1][2]

ОВАЈ

ХЛАД

НИ СПОМЕН ПОК.

АЗУЈЕ ВИТЕШ

КОГ И МЛ

АДОГ ЈУНАКА

МИЛЕНКА Г

КОВАЧЕВИЋА

ИЗ НЕВАДА КА

ДРОВС

НАРЕДНИКА

2 ЧЕТЕ 3 БАТА

ЉОНА 16 ПУКА

ПОЖИВИ 21 Г А У

МРЕ У ПОЉ ВОЈ

НОЈ

БОЛНИЦИ 12.

МАЈА 1916 Г НА

КРФУ МЕЗОН

ГИ БОГ ДА МУ

ДУШУ ПРОСТИ

ОВАЈ МУ

СПОМЕН ПОД

ИГОШЕ НА ВЕК

ОЖАЛОШЋЕНИ

БРАТ МИЛО

Текст се наставља на бочној страни:

ВАН И

МАТИ

КРСТИ

НА 2-5

1920. Г.^[1][2]

• Филиповић, Миленко С (1972). Таковци: етнолошка посматрања. Београд: Српски етнографски зборник САНУ, књ. 34. 
• Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (2. допуњено и измењено изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 188. ISBN 978-86-82877-16-5. 
• Николић, Радојко (1988). Умирања животу једнака: о записима из књига умрлих западне Србије. Чачак: РНИРО Чачански глас. 
• Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама на Викимедијиној остави.