PROFILPELAJAR.COM

Климент Охридски
Климент Охридски
Лични подаци
Датум рођења	840.
Датум смрти	27. јул 916. (75/76 год.)
Место смрти	Охрид, Прво бугарско царство
Световни подаци
Поштује се у	православљу и католицизму
Главно светилиште	Охрид
Празник	27. јул (по старом) ; 9. август (по новом)

Свети Климент Охридски, односно Климент Велички (око 840 — Охрид, 27. јул 916) је био православни епископ и словенски књижевник. Један је од ученика светих Ћирила и Методија. Заједно са братом, светим Наумом Охридским сматра се једним од најзаслужнијих апостола хришћанства у словенским областима Балкана.^[1]^[2]

Од Велике Моравске до Београда

Након смрти великоморавског архиепископа Методија (885), Климент је због промене односа кнеза Сватоплука према словенском богослужењу морао да напусти Великоморавску кнежевину, заједно са братом Наумом и сарадником Ангеларом, након чега су сва тројица кренули ка јужнословенским земљама. Заједно су пристигли у Београд, који је у то време био под бугарском влашћу.^[3]

Делатност у јужнословенским областима под бугарском влашћу

Климент је заједно са својим сарадницима наишао на добар пријем код тадашњег бугарског владара Бориса и његовог наследника Симеона. Уз подршку државне власти, Климент је развио верску и књижевну делатност међу Јужним Словенима у области званој Кутмичевица, на ширем простору историјских области Македоније и Епира, са тежиштем на подручју од Главинице, преко Девола, до Охрида. Ту се бавио богословским и књижевним радом, створивши охридску књижевну школу, кроз коју је према слову његовог житија прошло чак 3500 ученика. Приписује му се и дорада ћириличког писма. Због великих заслуга, постављен је за епископа (око 893. године).^[4]

Климентова епископија

Једно од најсложенијих питања из Климентовог живота односи се на утврђивање тачног места његове епископије, која се у изворима помиње на разне начине, што је довело до настанка бројних претпоставки о њеној убикацији. У менологиону глагољичког Асеманијевог јеванђеља из 11. века, Климент се помиње као епископ велички, док је његова епископска титула у грчким изворима и потоњим издањима забележена у неколико варијанти и то као:

επίσκοπος Δραγβίστας ήτοι Βελίτζας (епископ Драгвице или Велице)
επίσκοπος Δρεβενίτζας ήτοι Βελίτζας (епископ Древенице или Велице)
επίσκοπος Δρεμβίτζας ήτοι Βελίτζας (епископ Дремвице или Велице)

Тим поводом настало је мноштво претпоставки о тачном читању и значењу наведених топонима, а предлагане су и разне убикације, које су се односиле на поједина места у ширем захвату између солунске области на истоку и драчке области на западу. Питањем тачне убикације свих тих топонима (Драгвица, односно Древеница или Дремвица; Велица или Велика) бавили су се многи истраживачи који су проучавали живот светог Климента.^[5]^[6]

Према новијим истраживањима, средишња област Климентове Величке епископије налазила се у долини реке Сушице, у јужним областима данашње Албаније, на простору око села Велча, Драшовица и Пешкепи. У селу Велча налази се средњовековни археолошки локалитет Асомат, са остацима православне цркве из 9. или 10. века, а према мишљењу појединих истраживача, управо се на том месту налазила средњовековна Велица (грч. Βελίτζα), односно Велика, која се у грчким и словенским изворима помиње као Климентово епископско седиште.^[7]^[8]^[9]

Житије светог Климента Охридског

Изворно старословенско житије светог Климента није сачувано, али на основу неког словенског предлошка касније је настало Опширно житије светог Климента, које је написано на грчком језику, а приписује се охридском архиепископу Теофилакту који је умро око 1107. године. Прерадом тог текста касније је настало Кратко житије светог Климента, које је такође написано на грчком језику, а приписује се охридском архиепископу Димитрију Хоматијану који је умро око 1236. године. Преводом кратког житија, настало је млађе словенско житије светог Климента, које потиче из 13. или 14. века.^[10]^[11]

Наслеђе

Православна црква га слави 27. јула по старом, односно 9. августа по новом календару.^[12]

Види још

Референце

^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 339.
^ „Kliment Ohridski, sv.”. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 29. 1. 2019.
^ Острогорски 1955, стр. 298-299.
^ Острогорски 1955, стр. 299-300.
^ Gautier 1964, стр. 199-214.
^ Петровски 2016, стр. 10-53.
^ Мучай et al. 2014, стр. 5-42.
^ Коматина 2016, стр. 83-100.
^ Савић 2016, стр. 243, 247.
^ Острогорски 1955, стр. 297-302.
^ Iliev 1995, стр. 62-120.
^ „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Архивирано из оригинала 30. 01. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2019.

Литература

Васиљев, Љупка (2014). „Два непозната слова на Успењe Богородице Климента Охридског” (PDF). Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе 863-2013. Београд: Институт за српски језик. стр. 419—444. Архивирано из оригинала 30. 06. 2023. г. Приступљено 30. 06. 2023.
Васиљев, Љупка (2019). „Нова варијанта похвалног слова архистратизма Михаилу и Гаврилу Климента Охридског” (PDF). Наслеђе и стварање: Свети Ћирило-Свети Сава: 869-1219-2019. 2. Београд: Институт за српски језик. стр. 743—766. Архивирано из оригинала 28. 06. 2023. г. Приступљено 28. 06. 2023.
Војводић, Драган (2012). „Представе светог Климента Охридског у зидном сликарству средњовековне Србије” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 145—167. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 28. 06. 2023.
Gautier, Paul (1964). „Clément d'Ohrid, évèque de Dragvista”. Revue des études byzantines. 22: 199—214.
Грозданов, Цветан (1968). „О портретима Климента Охридског у охридском живопису XIV века”. Зборник за ликовне уметности. 4: 103—118.
Iliev, Ilia G. (1995). „The Long Life of Saint Clement of Ohrid: A Critical Edition” (PDF). Byzantinobulgarica. 9: 62—120.
Коматина, Предраг (2016). „Област Вaгенитија и епископија Св. Климента”. Зборник радова Византолошког института. 53: 83—100.
Мучай, Скендер; Джуери, Суеля; Ристани, Ирклид; Пентковский, Алексей М. (2014). „Средневековые церкви в долине Шушицы (Южная Албания) и славянская епископия свт. Климента Охридского” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 3 (1): 5—42. Архивирано из оригинала 28. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.
Острогорски, Георгије, ур. (1955). Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт.
Петровски, Бобан (2016). „Свети Климент Охридски, кан/кнeз Борис-Михаил и кнез/цар Симеон: историски аспекти” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 10—53. Архивирано из оригинала 29. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.
Савић, Виктор (2016). „Српска редакција црквенословенског језика: од св. Климента, епископа словенског, до св. Саве, архиепископа српског” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 231—339. Архивирано из оригинала 29. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.
Тодић, Бранислав (2002). „Фреске у Богородици Перивлепти и порекло Охридске архиепископије” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 39 (2001-2002): 147—163.
Убипарип, Миланка (2013). „Српскословенски Oктоих из времена цара Душана са тропарима Покајног канона Климента Охридског” (PDF). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 79: 103—128. Архивирано из оригинала 22. 03. 2020. г. Приступљено 30. 06. 2023.
Убипарип, Миланка (2020). „Српскословенски осмогласник и песништво Климента Охридског”. Осам векова аутокефалије Српске православне цркве. 2. Београд: Православни богословски факултет. стр. 199—207.
Црвенковска, Емилија (2016). „Првобитниот словенски комплекс на богослужбени книги по византиски обред (“корпусот на Климент”) и формирањето на македонската редакција на црковнословенскиот” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 198—230. Архивирано из оригинала 29. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.

Галерија

Представа Климента Охридског (Црква Богородице Перивлепте у Охриду)
Нова црква Светог Климента и Пантелејмона у Охриду, на месту Климентове задужбине
Споменик Климента и Наума Охридског у Скопљу близу Каменог моста

Спољашње везе

Развој и одбрана Словенске писмености (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)

[лексикон-1] Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 339.

[2] „Kliment Ohridski, sv.”. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 29. 1. 2019.

[FOOTNOTEОстрогорски1955298-299-3] Острогорски 1955, стр. 298-299.

[FOOTNOTEОстрогорски1955299-300-4] Острогорски 1955, стр. 299-300.

[FOOTNOTEGautier1964199-214-5] Gautier 1964, стр. 199-214.

[FOOTNOTEПетровски201610-53-6] Петровски 2016, стр. 10-53.

[FOOTNOTEМучайДжуериРистаниПентковский20145-42-7] Мучай et al. 2014, стр. 5-42.

[FOOTNOTEКоматина201683-100-8] Коматина 2016, стр. 83-100.

[FOOTNOTEСавић2016243,_247-9] Савић 2016, стр. 243, 247.

[FOOTNOTEОстрогорски1955297-302-10] Острогорски 1955, стр. 297-302.

[FOOTNOTEIliev199562-120-11] Iliev 1995, стр. 62-120.

[12] „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Архивирано из оригинала 30. 01. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]