Због забране социјалистичких активности коју је у Немачкој увео Бизмарк, 1878, Клара Цеткин је прешла у Цирих, 1882. године, а затим је отишла у изгнанство у Париз. Током боравка у Паризу играла је важну улогу у оснивању Социјалистичке интернационале. Узела је презиме свог партнера, руског револуционара Осипа Цеткина, са којим је имала два сина. Касније се удала за уметника, Георга Фридриха Цундела од 1899. до 1928.[7][8]
Клара Цеткин је у SPD-у са Розом Луксембург, блиском другарицом и повереницом била једна од главних личности крајње левичарског крила странке. У дебати о ревизионизму на почетку 20. века са Розом Луксембург, држећи се крајње револуционарне линије, напада реформистичке тезе Едуарда Бернштајна.
Клару Цеткин је веома интересовала женска политика, укључујући борбу за равноправност и демократско право гласа за жене, које у њено време није постојало. Развила је социјалдемократски женски покрет у Немачкој. Од 1891. до 1917. године писала је за SPD-ове женске новине Die Gleichheit (Једнакост). Године 1907, постаје лидерка новоформиране „Женске канцеларије“ у SPD-у. Организовала је прославу првог „Међународног дана жена”, 8. марта1911. године.[9][10][11]
Током Првог светског рата, Клара Цеткин је са Карлом Либкнехтом, Розом Луксембург и другим утицајним политичарима из SPD-а одбацила страначку политику Burgfrieden (примирје са владом, обећање о уздржавању од свих штрајкова током рата). Уз друге антиратне активности, Цеткин је организовала међународну женску антиратну конференцију у Берлину1915. године. Због антиратних ставова била је хапшена неколико пута током рата.[12][13]
Године 1916, Клара Цеткин је била једна од саоснивачица Спартакистичке лиге и Независне социјалдемократске странке Немачке (USPD) која се 1917. године отцепила од своје матичне странке, SPD-а, због неслагања са њеним проратним ставовима. Јануара 1919, након Немачке револуције новембра претходне године, основана је KPD којој Клара Цеткин приступа. Била је народна посланица од 1920. до 1933. године у немачком парламенту. Интервјуисала је Лењина о „женском питању”, 1920. године.[14]
До 1924. године, Клара Цеткин је била чланица централне канцеларије KPD-а. Од 1927. до 1929. године била је чланица партијског централног комитета. Такође је била чланица извршног комитета Коминтерне од 1921. до 1933. године. А 1925. године је изабрана за председницу немачке левичарске хуманитарне организације Rote Hilfe (Црвена помоћ).[15] Августа 1932. године, као председавајућа Рајхстага по старешинству, позвала је народ да се бори против нацизма.[16]
^Gilbert Badia, Clara Zetkin: Feministe Sans Frontieres (Paris: Les Editions Ouvrieres 1993).
^Young, James D. (1988). Socialism since 1889: a biographical history. Rowman & Littlefield. ISBN978-0-389-20813-6. стр. 169.
^Encyclopedia of World Biography: Vitoria-Zworykin. Gale Research. 1998. ISBN978-0-7876-2556-6. стр. 504.
^Zetkin, Klara; Philip Sheldon Foner: Clara Zetkin, selected writings. International Publishers. 1984. ISBN978-0-7178-0620-1. стр. 17.
^Clara Zetkin biography from the University of Leipzig (in German)
^Schulte, Elisabeth (7 November 2014). "Clara Zetkin, Socialism and Women's Liberation".
^Temma Kaplan, "On the Socialist Origins of International Women's Day", Feminist Studies, 11/1 (Spring, 1985)
^"History of International Women's Day". United Nations. Приступљено 26 May 2012.
^Rochelle Goldberg Ruthchild, "From West to East: International Women’s Day, the First Decade”, Aspasia: The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women's and Gender History, vol. 6 (2012)
^Klara Zetkin, "German Women to Their Sisters in Great Britain" December 1913
^Timeline of Clara Zetkin's life, at the Lebendiges Museum Online (LEMO)