Клара Фрид-Банфалви

Клара Фрид-Банфалви
Лични подаци
Датум рођења(1931-05-09)9. мај 1931.
Место рођењаБудимпешта, Краљевина Мађарска
Датум смрти15. јул 2009.(2009-07-15) (78 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
Држављанствомађарско
Спортске информације
Спорткајак и кану
Године активности1945—1963.
КлубУјпешт Будимпешта

Клара Фрид-Банфалви (мађ. Klára Fried-Bánfalvi; Будимпешта, 9. мај 1931 — Беч 15. јул 2009. бивша је мађарска кајакашка репрезентативка Мађарске, крајем 1940-их до прве половине 1960.их година. Два пута учесница Летњих олимпијских игара, бронзана медаља са Олимпијских игара у Риму, светска првакиња, добитнца две бронзане медаље на Европском првенству, победница многих националних и међународних регата.

Биографија

Клара Фрид-Банфалви је рођена у Будимпешти, има јеврејско порекло.[1] Активно се бавила веслањем у четрнаестој години живота одмах након завршетка Другог светског рата. Обоучавала се будимпештански спортским клубовима Електромош и Ујпешт.

Први велики успех на међународном нивоу сениора постигнут је већ у сезони 1948. године, када је била позвана у репрезентацију Мађарске и захваљујући серији успешних такмичења добила је право да брани част државе на Летним олимпијским играма у Лондону - тада је имала само седамнаест година. Била је прва представница Мађарске која је у чествовала на олимпијским играма у кајакаштву а са 17 година и 96 дана, најммлађи учесник такмичења у кајаку и кануу на Летњим олимпијским играма 1948.[2]. Такмичила се класичном кајаку једноседу К-1 на дистанци од 500 метара и упркос својој младости, успела је доћи до финала, где је завршила као четврта, заостатући једну секунду иза другопласиране и још мање иза трећепласине.[3]

Године 1954. освојила је светско првенство у француском Макону, веслајући у кајаку двоседу са партнерком Хилдом Пинтер на пет стотина метара.[4] У 1959. на Европском првенству у Дуисбургу, осваја бронзу у једноседу на 500 метара. Успешно је прошла квалификације за Олимпијске игре 1960. у Риму где се такмичила у две дисциплине. У кајаку једноседу освојила је 5 место[5] док је двоседу на истој дистанци пару са Вилмом Ергеши била трећа. Само су посаде из Совјетског Савеза и репрезентације Уједињеног немачког тима[6] биле боље од њих.

Након римских олимпијских игара, Клара Фрид-Банфалви је остала још неко време у репрезентацији, па тако 1961. године учествије на Европском првенству у Познању у Пољској, где је опет постала бронзана овог пута у дисцилини кајака четвороседа на 500 м.

У својој дугогодишњој каријери од 1945 до 1963. Клара Фрид-Банфалви, на првенстма Мађарске освојила је укупно 37 медаља, од тога 31 златну, 3 сребрне и 2 бронзане у разним дисциплинама

Референце

  1. ^ Taylor, P. (2004). Jews and the Olympic Games: The Clash Between Sport and Politics : with a Complete Review of Jewish Olympic Medallists. Sussex Academic Press. стр. 229. ISBN 9781903900888. 
  2. ^ „Кајак и кану на ЛОИ 1948 наsports-reference”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 09. 11. 2017. 
  3. ^ „Резултати финалне трке.”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 09. 11. 2017. 
  4. ^ „званични резултати са ЛОИ, СП и ЕП на canoeresults”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2017. г. Приступљено 09. 11. 2017. 
  5. ^ „Резултати финала К-1 500 м на ЛОИ 1960. sports-reference”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2012. г. Приступљено 09. 11. 2017. 
  6. ^ „Резултати финала К-2 500 м на ЛОИ 1960. sports-reference”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 09. 11. 2017. 

Спољашње везе