Развијен је од авиона P-36, којем је звјездасти мотор на ваздушно хлађење замијењен мотором на текуће хлађење.
Иако је снага мотора била слична, боља аеродинамика авиона је подигла брзину за око 10-15%. Многе верзије су израђиване, углавном са Алисон (Allison) моторима али неке (P-40Ф, P-40Л) и са Пакард-Мерлином (Packard-Merlin).
У борби
У Краљевском ваздухопловству је кориштен у борбама у сјеверној Африци као ловац и ловац-бомбардер, и показао се бољим од раних верзија Хокер харикена. Појава P-40 убрзала је замјену њемачких ловаца Ме-109 Е са Ме-109Ф верзијом.
Нарочито успјешни у нападима на земаљске циљеве, послати су и у Совјетски Савез. На Пацифику су били основни тип ловца до 1943. године, и иако недовољно покретљиви, били су бржи и боље наоружани од већине јапанских ловаца.
Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN2-08-010038-6.
Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. стр. 90. ISBN978-1-84406-224-9.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN978-1-4054-8950-8.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)