Карло V, војвода од Лорене или Карло Лотариншки (нем.Karl V. Leopold; Беч, 3. април1643 — Велс, 18. април1690) је био титуларни војвода од Лорене од 1675. до 1690. Тада је Француска окупирала Лорену. Карло се склонио код Хабзбурговаца, у чијој служби се показао као велики војсковођа.[1][2]
Оженио се са Елеонором Маријом Јозефом, надвојвоткињом Аустрије (1653—1697), ћерком цара Фердинанда III и Елеоноре Гонзага. Елеонора је најпре била удана за пољског краља Михаила Корибута Вишњевецког. Елеонора је пренела на своје наследнике наслеђе Гонзага од Мантове.
Први пут се истакао 1. августа1664. када се борио против Турака у бици на Сент Готарду. Учествовао је 1671. у походу против Турака у Мађарској. Командовао је опсадом Мурауа у Штајерској.
Француска је заузела Лорену још за време власти његовог оца 1670. Лорена је била под Француском до краја Рата Велике алијансе 1697. Карло је након смрти ујака 1675. постао само титуларно војвода од Лорене. Командовао је царском коњицом под Рајмундом Монтекуколијем за време Француско-холандског рата. У бици код Сенефа1674. рањен је у главу.[3]
Учествовао је у борбама 1676. за време опсаде Филипсбурга. Био је именован главним заповедником царске војске 1683. и заслужан је заједно са Јаном Собјеским за ослобађање Беча од турске опсаде Беча 1683. После тога учествује у много похода против Турака у Великом турском рату. Учествује у ослобађању Буде 1686, Мађарске, Славоније и Трансилваније 1687.
Разболио се 1688, па је препустио команду Максимилијану Емануелу II. Поново је командовао на почетку Рата Велике алијансе, али поново се разболио и умро је 18. априла 1690.