У време Краљевине Југославије канцеларија ордена се налазила у згради Маршалата двора (зграда у средини).
Канцеларија ордена је административни центар кроз који се спроводе, контролишу и планирају циљеви и активности извора почасти.
Оснивање
Канцеларија ордена је установљена 23. јануара1883. године након изгласавања Закона о орденима и медаљама у Народној скупштини а поводом обнове Краљевине Србије. На челу канцеларије ордена налазио се канцелар или шеф канцеларије ордена. У Француској и неким другим земљама овај функционер се назива и велики канцелар. У Краљевинама Србији и Југославији канцелар је био обично високи државни функционер са значајним персоналним угледом у јавности, именовам из редова генерала и адмирала оружаних снага или дипломата у рангу опуномоћеног министра. Њихова функција је била извор почасти и заштита личности државног поглавара. Мандат Канцелара ордена био је пет година. [1]
Улога канцеларије ордена
Канцеларија ордена води евиденцију одликованих лица, обрађује или припрема листе могућих кандидата за доделу одликовања, проверава податке, обезбеђује израду и расположиви контингент инсигнија, посредује или обавља послове протокола извора почасти у односима са одликованим лицима, припрема извештаје, стручне анализе и предлоге мера из надлежности извора почасти и функционише као комуникациони центар свих институција које су по закону или статута предлажу, информишу или упозоравају извор почасти. Канцеларија ордена се састојала од секретара и благајника који су бирани на мандант од три године.[1]
.jpg)
