Иштван Тот

Иштван Тот
(Tóth Potya István)
Лични подаци
Датум рођења (1891-07-28)28. јул 1891.
Место рођења Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти 6. фебруар 1945.(1945-02-06) (53 год.)
Место смрти Будимпешта, Мађарска
Позиција напад
Јуниорска каријера
1906—1912. Будимпешта ТК
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1906—1912. Немзет
1912—1926. Ференцварош 197 (63)
Репрезентативна каријера
1909—1926. Мађарска 19 8
Тренерска каријера
1925—1930. Ференцварош
1930—1931. Триестина
1931—1932. Интер
1932—1934. Ујпешт
1934—1936. Триестина
1937. Електромош
1938—1939. Триестина
1943. Ференцварош
* Датум актуелизовања: 26. јул 2024.

Иштван Тот (мађ. Tóth Sándor Dezső István) је био мађарски фудбалер, репрезентативац и тренер који је играо на позицији нападача. Био је члан мађарске олимпијске репрезентације на Летњим олимпијским играма 1912. Био је неискоришћени резервни играч за време игара и није играо меч на фудбалском турниру 1912. године.[1] За репрезентацију Мађарске одиграо је 19 утакмица и постигао 8 голова. Касније је имао тренерску каријеру, наизменично је водио тимове у Мађарској и Италији.

По повратку из Италије и служећи као резервни официр у мађарској војсци, током Другог светског рата постао је члан мађарског антифашистичког отпора након мађарске инвазије Немачке, у сарадњи са бившим саиграчем Гезом Кертезом[2] је поогао неколико стотини људи да се сакрију и побегну од фашистичког терора и из нацистичког притвора и смрти.[3] Њега и Кертеза је крајем 1944. ухапсио немачки Гестапо и били су погубљени у фебруару 1945. у Будимпешти од стране Хитлерових мађарских савезника, Салашијевих приврженика Стреличастог крста.[2]

Његово и Кертезово тело поново су сахрањени после рата у априлу 1946. на гробљу Керепеши у Будимпешти.[2]

Играчка каријера

Каријеру је започео у БТК-у и, када је неколико људи напустило клуб 1906. године и основало Национални спортски клуб, Поћа Тот је био са онима који су отишли. Године 1909. са својим новим удружењем освојио је другоразредно првенство. Следеће сезоне су завршили на трећем месту у Дивизији I иза ФТК-а и МТК-а. Исте сезоне је већ дебитовао у репрезентацији.

Постао је фудбалер Ференцвароша између 1912. и остао у клубу све до 1926. године и са Ференцварошем је постао двоструки шампион и освајач купа. За Ференцварош је играо на 372 утакмице (197 лига, 116 међународних, 59 домаћих наградних утакмица). Постигао је укупно 128 голова (63 лига, 65 осталих).

У репрезентацији се појавио 19 пута између 1909. и 1926. године и постигао 8 голова. Године 1912. учествовао је на Олимпијским играма у Стокхолму, али није играо ни на једној утакмици.

Тренерска каријера

Био је први професионални тренер Ференцвароша између 1925. и 1930. године. Са Ференцварошем је освојио три шампионске титуле, једну титулу у Средњоевропском купу и две победе у мађарском купу. Његов тим је 21. јула 1929. у Монтевидеу победио двоструког олимпијског шампиона и будућег светског првака Уругвај са 3:2.

Састав Ференцвароша који је победио Уругвај:

Амсел, Хунглер II, Пап, Фурман, Букови, Обиц, Разо, Такач II, Тураи, Толди, Кохут.

Голови: Разо, Такач II (2).

Између 1930. и 1939. тренирао је италијанску екипу Трестина три пута, укупно четири сезоне, а једну сезону је тренирао Интернационале. Између 1932. и 1934. био је тренер Ујпешта. Прво је био консултант у Електромошу, а затим тренер клуба од октобра 1937. године.[4]

Достигнућа

Играч

Тренер

Референце

  1. ^ „István Tóth”. Olympedia. Приступљено 25. 5. 2021. 
  2. ^ а б в [1] Архивирано 15 мај 2021 на сајту Wayback Machine news archive in Hungarian, from Four Four Two, Toth-Potya, Brull, Kertesz - Soccer victims of the Holocaust, accessed 17 May 2021.
  3. ^ „AS Roma official website Remembering Geza Kertesz, Roma coach and war hero”. Приступљено 14. 3. 2021. 
  4. ^ „Иштван Тот-Поћа је званично преузео трнерску позицију Електромоша”. Nemzeti Sport. 1937-11-02. 

Спољашње везе