PROFILPELAJAR.COM

Историјски архив Неготин

Оснивач:	Општина Неготин
Основана:	1952.
Седиште:	Бранка Перића 13. Неготин Србија
Веб презентација	http://www.arhivnegotin.org.rs/

Историјски архив у Неготину је институција културе која се бави заштитом архивске грађе и регистратурског материјала, прикупља, чува, штити, сређује и обрађује архивску грађу на територији Неготина, Кладова, Мајданпека и Бора. Ова институција заштите архивске грађе публикује важну архивску грађу и омогућује њену научну, службену и другу употребу.

Историјат

Историјски архив у Неготину основан је 8. марта 1952. године као Градска државна архива у Неготину, одлуком Народног одбора града Неготина, на предлог Управе Музеја. Савет за просвету, науку и културу НР Србије је ову одлуку потврдио 26. јуна 1952. године и на основу чл. 3 и 7 Закона о државним архивима донео решење бр. 5193 у коме је стајало: „За подручје рада новоосноване Градске државне архиве у Неготину одређује се подручје срезова крајинског, кључког и поречког, који се у том циљу одвајају од досадашњег подручја Градске државне архиве у Зајечару”.^[1]

Архив је до 1959. године носио назив Државни историјски архив Неготин, како се звао све од 1965. године када мења име у Историјски архив среза Зајечар−Неготин. Од 1968. године до 1974. године ова установа је носила назив Историјски архив Неготин, а од 1974. године до 1987. године Историјски архив Крајине, Пореча и Кључа у Неготину. Садашње име, Историјски архив Неготин носи од 21. августа 1996. године.

Министарство културе је 1993. године преузело финансирање архива. Решењем бр. 630−684/96−02 од 13. фебруара 1996. у састав Историјског архива у Неготину ушло је архивско одељење у Бору, чијим је присједињењем проширена територијална надлежност ове институције на општине Неготин, Кладово, Мајданпек и Бор.^[2]

Смештај архивске грађе

Своју делатност Историјски архив Неготина обављао је у неадекватним и неодговарајућим просторијама, све до 1972. године када је добио на трајно коришћење зграду бившег Среског начелства, површине од 320 метара квадратних, одлуком Скупштине општине Неготин, чијим је средствима и адаптирана и прилагођена за смештај архивске грађе.^[3]

Архив је 1990. године доградио управну зграду, површине од 80 метара квадратних, а 1998. године је добио још једну зграду од Министарства унутрашњих послова, односно тадашње Дирекције за имовину.

Делатност

Историјски архив у Неготину врши надзор над 380 регистратура, а поред докумената који се чувају у склопу архивских фондова и збирки, евидентира и податке о ствараоцима и имаоцима грађе ван Архива.^[4] Укупна количина грађе у архиву износи 1.500 метара. Микрофилмоване су 133 Црквене матичне књиге и дигитализовано је 70% ових књига које су категорисане као културно добро од изузетног значаја. Међу културна добра од изузетног значаја спада грађа:

Начелство Округа крајинског, Неготин, 1839−1922.
Окружни суд Неготин, 1839−1944.
Окружни одбор занатских удружења, Неготин, 1921−1947.
Црквене матичне књиге, Неготин, 1837−1919. (329 књига)
Црквене матичне књиге, Одељење у Бору, 1837−1919. (107 књига)

Историјски архив у Неготину са одељењем у Бору брине и о грађи која спада у културна добра од великог значаја, као што су:

Главни одељак финансијске контроле, Кладово, 1925−1941.
Начелство Среза брзопаланачког, Јабуковац, 1863−1940.
Начелство Среза кључког, Кладово, 1883−1944.
Начелство Среза неготинског, Неготин, 1840−1940.
Народни одбор Среза неготинског, Неготин, 1944−1959.
Народни одбор Среза брзопаланачког, Јабуковац 1944−1947.
Народни одбор Среза крајинског, Брза Паланка 1950−1952.
Народни одбор Среза крајинског, Брусник 1950−1952.
Народни одбор Среза поречког, Доњи Милановац 1944−1955.
Срески суд Кладово, 1934−1944.
РТБ Француско друштво Борских рудника, Концесија „Свети Ђорђе”, Шихтане књиге РТБ Бор, 1908−1944.
Збирка фотографија Француског друштва Борских рудника, Концесија „Свети Ђорђе”, Бор
Мемоарска грађа о радничком покрету, НОР−у у Неготину и Крајини, 1941−1945.
Одред Српска државна стража, Кладово 1942−1944.
Списак регрута из 1860. године.

Корисницима архивске грађе издају се и уверења о радном стажу, положеним испитима, из техничке документације и уверења по другим основама из регистратура о којима Историјски архив у Неготину са одељењем у Бору брине.

Издавачка делатност

Поред главне делатности Архива, која се односи на архивску грађу и све законом прописане послове у вези са њом, у циљу њеног очувања и заштите, једна од важних обавеза и активности Архива је и њихова културно-издавачка и истраживачка делатност. Историјски архив у Неготину од 1969. године до данас публиковао је скоро стотинак књига из области историографије, монографије, биографска дела, али и хронологије, зборнике, историјске албуме, каталоге. Историјски архив од 1998. године издаје и часопис−годишњак „Баштиник”. До 2019. године је публиковано 20 бројева.

Директори

Слободан Динић (1954−1957)
Димитрије Вучићевић (1957−1958)
Милан Перић (1958−1968)
Љубомир Мараш (1969−1972)
Божидар Благојевић (1972−2005)
Миодраг Велојић (2005−2006)
Ненад Војиновић (2006−2009)
Љубиша Ђорђевић (2009−2013)
Александра Миловановић (2013−2014)
Ненад Војиновић (2014−данас)

Види још

Референце

^ „Историјски архив у Неготину”. Историјски архив у Неготину.
^ Динкић, Станоје (2001). Неготин и његови великани (прво изд.). Неготин: Народна библиотека Неготин. стр. 28.
^ Благојевић, Божидар (2018). Неготин и Крајина од 1944. до 1965. (прво изд.). Неготин: Историјски архив у Неготину. стр. 217-218. ISBN 978-86-84187-44-6.
^ Динкић, Станоје (2002). Неготин, његове улице и тргови (прво изд.). Неготин: Удружење Неготинаца. стр. 29.