Институт за повртарство
Врста	Истраживачко-развојни институт
Делатност	Истраживање и развој у биотехнологији
Основано	1946
Седиште	Смедеревска Паланка, Србија
Руководиоци	проф. др Ненад Ђурић, директор
Производи	Семе поврћа, расад поврћа, сорте и хибриди поврћа
Број запослених	40
Веб-сајт	www.institut-palanka.rs

Институт за повртарство је истраживачко-развојни институт који врши истраживање и развој у биотехнологији. Институт је основан 1946. године у форми Подреонске огледне пољопривредне станице у Смедеревској Паланци, а 2019. године Одлуком Владе Републике Србије Институт је променио правну форму у установу са пословним именом „Институт за повртарство Смедеревска Паланка“.

Суштина Института је та да се на једном одређеном простору врши научноистраживачка делатност већ 60-так година. Због специфичности правног система мењане су правне форме у којима је Институт пословао. Институт није профитна организација, јер његов основни циљ представља вршење систематског стваралачког рада ради стицања нових знања. Овај рад обавља се у циљу подизања општег цивилизацијског нивоа друштва и коришћења тих знања у свим областима друштвеног развоја. Систематски стваралачки рад запослени у Институту остварују примењеним и развојним истраживањима која су усмерена ка задовољавању потреба непосредних корисника резултата истраживања, основним истраживањима као основом за примењена и развојна истраживања и оспособљавањем кадра за научноистраживачки рад. Научноистраживачким организацијама у Србији дата је слобода да се баве и другим пословима којима се комерцијализују резултати научног и истраживачког рада, али строго под условом да се тим пословима не угрожава квалитет научноистраживачког рада.

Институт је акредитован за обављање научноистраживачке делатности која је у Републици Србији проглашена за делатност од посебног значаја за свеукупни развој Републике Србије. Поступак акредитације се обнавља сваке четири године. Поступак акредитације води Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Као организациона јединица Института за повртарство послује и Лабораторија за испитивање семена, акредитована од стране Акредитационог тела Србије за послове физичко-хемијских испитивања, биолошких испитивања и узорковања.

Поред истраживања и развоја у биотехнологији, Институт за повртарство из Смедеревске Паланке обавља и следеће послове:

1. проучавање билогије, физиологије, агротехнике и екологије повртарских култура,
2. оплемењивање повртарског биља у циљу стварања нових и поправљања постојећих сорти и хибрида,
3. проучавање и проналажење решења за савремене системе гајења повртарских култура,
4. проучавање болести, штеточина и корова пољопривредног биља и семена, испитивање метода њиховог сузбијања и проучавање мера за спречавање, отклањање, сузбијање и искорењивање болести, штеточина и корова,
5. проучавање сушења и чувања поврћа,
6. прикупљање, проучавање и одржавање домаћих и интродукованих сорти и хибрида поврћа за потребе банке биљних гена,
7. производња и дорада семена повртарског биља,
8. трансфер и примена научнотехнолошких решења,
9. стручна и здравствена контрола производње семена повртарског биља.

Институт за повртарство Смедеревска Паланка производи и продаје семе сорти и хибрида повртарског биља, следећих повртарских врста: блитва, боранија, бундева, грашак, диња, карфиол, краставац, кукуруз шећерац, купус, лубеница, лук, мрква, паприка, парадајз, пасуљ, паштрнак, першун, плави патлиџан, празилук, ротква, ротквица, салата, спанаћ, тиквица, цвекла и целер.

Институт за повртарство је уписан у Регистар произвођача семена, расада, мицелија јестивих и лековитих биља и Регистар дорађивача семена.

Поред семена из конвенционалне производње Институт продаје и семе за органску производњу и то: сертификовано органско семе и семе из периода конверзије. За органску производњу такође су погодна семена из конвенционалне производње, али у случају њихове употребе потребно је упутити захтев Министарству пољопривреде, да би оно утврдило испуњеност услова: да семе није третирано (овај услов испуњава већина наших семена)и да таквог органског семена нема на тржишту.

Расад паприке, парадајза, купуса и краставца представља још један производ којим Институт снабдева тржиште.

У Институту постоји Научно веће као стручни орган.

Организационе јединице Института за повртарство су:

1. 1. Одељење за генетику и оплемењивање поврћа
   2. Одељење за агротехнику и физиологију поврћа
   3. Одељење за заштиту поврћа
   4. Одељење за производњу семена
   5. Лабораторија за испитивање семена
   6. Одељење за дораду и паковање семена и
   7. Одељење заједничких послова

Лик и дело дипл. инж. Милана Шишковића понајвише су утицали на обликовање клице онога што већ 60-так година представља Институт за повртарство. Претпоследњег дана 1946. године Министарство пољопривреде Народне Републике Србије донело је Решење о оснивању рејонских огледних станица у Зајечару, Лесковцу и Приштини и подреонских огледних станица у Смедеревској Паланци, Крагујевцу и Прокупљу. Подреонска огледна станица у Смедеревској Паланци у то време била је део Топчидерског Института. Дипломирани инжењер пољопривреде Милан Шишковић у својим белешкама сведочи: „На огледним пољима Топчидерског института од 36 ha, која су била у Паланци, требало је поставити и водити бројне сортне огледе и размножавање елитног материјала иностраног порекла са свима житарицама, сунцокретом и сојом. Сортни огледи са пшеницом били су нарочито бројни јер се проверавао обиман материјал из Чехословачке, Пољске и СССР.“ „На крају 1947. године, огледна поља Топчидерског Института пренета су на Станицу, а са њима и бројни сортно – конкурсни и агротехнички огледи из области ратарства.“ „Најтеже је било када за првих 4 месеца 1947. године нисмо добили ни динара (требало је тек да се изгласа буџет). Одржавање поља, исплата радне снаге и сви најнужнији трошкови подмирени су личним задужењима у граду. Положај руководиоца био је врло деликатан и незавидан. Овоме треба додати чињеницу да осим једног стручњака – оснивача није било других. Онај мали број упослених људи није знао ништа из области истраживачке службе, а посебно повртарске. Требало је пре свега доћи до бар приучених кадрова. Зато смо се бацили на обуку њајмањег броја људи који би могли колико-толико помоћи. Огледни рад тражио је своје, а требало је се уједно борити против материјално безнадежног стања чије решење није било потпуно сигурно. Требало је имати смелости, а и вере у помоћ заједнице и у сопствене снаге.“^[1]

27. марта 1954. године Решењем бр. 86 Извршног Већа Народне Републике Србије огледна станица прераста у Завод за оплемењивање и семенарство поврћа, установу са самосталним финансирањем. У Заводу за оплемењивање и семенарство поврћа формира се 7 стручних одсека. Међу истраживачима се понајвише истичу Мирослав Поповић и Живојин Алексић. У Заводу је 13 кадрова са факултетским дипломама, лабораната има 14, земљишни фонд расте на 110 хектара од чега је 40 хектара под огледима. У то време водећа институција у области повртарства у држави постао је Завод за оплемењивање и семенарство из Смедеревске Паланке.

18. марта 1959. године Решењем Извршног Већа Народне скупштине Народне Републике Србије Завод прераста у Институт за повртарство. Земљишни фонд расте. Општина Улцињ у Црној Гори додељује Институту 132 хектара земљишта ради гајења поврћа.^[2] Инвестира се у инфраструктурне објекте. Запослено је 27 истраживача. Институт за повртарство шаље своје запослене на специјализацију у САД, Холандију, Француску, Бугарску и Италију, а у Институт долазе инжењери пољопривреде из иностранства на специјализацију. Одвија се динамична међународна размена кадрова. У организационом смислу Институт се трансформише у Привредну организацију. Чак и инострани извори почињу да финансирају научне пројекте који се изводе у Институту. Укупан број запослених нараста на преко 300, а Институт почиње да се суочава са првим практичним привредним изазовима. У периоду од 1970. године до 1979. године Институт прима у радни однос још 12 истраживача, који успешним резултатима магистарских и докторских студија подижу углед Института за повртарство.

Године 1991. Република Србија доноси одлуку да организације које обављају научноистраживачку делатност у пољопривреди интегрише у један централни Институт за истраживања у пољопривреди „Србија“. Међу посебним организационим јединицима, такозваним Центрима нашао се и Центар за повртарство. Центар у то време послује успешно, премда економија читаве државе пролази кроз турбулентан период. Центар за повртарство стагнира, али не назадује.

Године 2006. отпочела је нова етапа у развоју Института за повртарство. Управни одбор Института за истраживања у пољопривреди „Србија“ донео је Одлуку о подели Института, чиме је Центар осамостаљен, а Влада Републике Србије Одлуком о оснивању Института за повртарство доо Смедеревска Паланка извршила је његово ново статусно уређење.

У Институту за повртарство током дугогодишњег рада створено је око 150 сорти и хибрида повртарског биља, а у научноистраживачким активностима Института за повртарство учествовало је 65 инжењера, магистара и доктора наука. Институт је најпознатији по сортама и хибридима паприке и парадајза који налазе своје место на тржишту, не само у Србији, већ и у Бугарској, Румунији, Украјини, Белорусији, Македонији, Хрватској и Албанији.

• Павловић Љиљана (2009): Библиографија радова научних и стручних сарадника Института за повртарство у Смедеревској Паланци : магистарски рад. Универзитет у Београду, Филолошки факулет, 387 стр.

• Институт за повртарство Смедеревска Паланка
• Подаци о Институту за повртарство из Регистра научно-истраживачких организација Србије који води Министарство за науку и технолошки развој
• Подаци о Лабораторији за испитивање семена Института за повртарство из Регистра акредитованих организација који води Акредитационо тело Србије^{[мртва веза]}
• Фејсбук страница Института за повртарство
• FAO UN World Information and Early Warning System on Plant Genetic Resources for Food and Agriculture