Индекси су основани 1962. године у Сарајеву. Индексе је основала група студената, па отуда и сам назив групе. Њени оснивачи су ритам гитариста Исмет Арнауталић и бас-гитариста Шефко Акшамија. Састав су заједно с њима чинили: соло гитариста Слободан Мисаљевић, клавијатуриста Ђорђе Узелац и бубњар Недим Хаџихасановић. У почетку су свирали инструменталну музику, обраде светских хитова група као што су Шедоуз и Кинкс, али је с њима на игранкама у дворани „Слога“ повремено наступао певач Алија Хафизовић. 1963. уместо Неде Хаџихасановића за бубњеве долази Ђорђе Кисић.
Младост
На првој Гитаријади у Београду1964. Индекси су освојили друго место и као награду добили могућност да сниме први сингл на коме су се нашле четири инструменталне теме. Одлучили су се за обраде тадашњих хитова “Седам величанствених” (тема из филма “Седам величанствених”), “Вечерас у граду младих” (“Teensville Tonight” Џонија и Харикена) и “Атлантида” (“Atlantis” Шедоуза), док је песму “Никада” компоновао Исмет Арнауталић.
Крајем 1964. Индексима се прикључује певач Даворин Поповић, који је до тада наступао с групом Пауци. Током 1965. наставља се осипање првобитне поставе. Групу напуштају Слободан Мисаљевић, Шефко Акшамија и Ђорђе Узелац, а из групе Луталице долазе гитариста Слободан Ковачевић и басиста Фадил Реџић.
Године 1967. Индекси наступају на првом сарајевском фестивалу „Ваш шлагер сезоне“, одржаном у априлу у дворани „Ђуро Ђаковић“, на којем су извели Ковачевићеву композицију “Око малих ствари свађамо се ми” коју је ПГП РТБ објавио на фестивалској плочи. На такмичењу за Песму Евровизије извели су Ковачевићеву композицију на стихове Николе Бороте “Пружам руке” и она је уз песме “Зашто је празан читав свијет”, “Наше доба” и обраду “Nowhere Man” Битлса (у њиховом препеву “Једном смо се свађали”) комплетирала други сингл Индекса. Доласком оргуљаша и композитора Корнелија Ковача1967. године, Индекси се све више оријентишу на сопствени материјал. Октобра 1967. године свирали су на фестивалу у Опатији и постали први вокално-инструментални састав који је учествовао на тој манифестацији. Извели су песме “Недјељом ујутро” и “Нећу бити сам” Ђорђа Новковића. Те године су често на концертима и плочама пратили певачицу Зденку Вучковић. У новембру 1967. године отишли су на двомесечну турнеју по Совјетском Савезу. По повратку су наступили на фестивалу „Ваш шлагер сезоне '68" са песмом “Пустињак”, која је уз композиције других извођача забележена на албуму у издању ПГП РТБ-а.
У пролеће 1968. године бубњар Ђорђе Кисић напушта Индексе, а на његово место долази Мирослав Шарановић. На Опатијском фестивалу исте године, са композицијом Петка Кантарџијева “Јутро ће промијенити све” освојили су трећу награду, а извели су и Корнелијеву “Ако једном будеш сама”. Те јесени Корнелије је прешао у Београд и основао Корни групу, а у поставу је уместо њега ушао нови клавијатуриста Ђорђе Новковић.
Златно раздобље Индекса
Историјски датум у каријери групе је 15. јануар1969. године, када је снимљена “Плима”, једна од првих прогресивних песама југословенске рок сцене, као и један од највећих хитова групе који је компоновао Слободан Бодо Ковачевић, а текст написао Корнелије Ковач. Међутим, уредници су је оценили као "некомерцијалну" што је спречило њено објављивање. Следећи једнако важан догађа се у истој години, 11. октобра, када је снимљена прва домаћа рок поема “Негдје на крају, у затишју”, прва југословенска рок песма која је трајала дуже од 10 минута. Мелодију је компоновао Слободан Ковачевић на стихове Желимира Алтарца Чичка.
Почетком 1970. године опет се догађа једна од бројних персоналних промјена за клавијатурама. Ђорђе Новковић се придружио групи Про арте, а заменио га је Ранко Рихтман. На такмичарској рок вечери фестивала „Загреб '70", Индекси су наступили с песмом “Да сам ја нетко”, коју је компоновао Хрвоје Хегедушић, а текст је написала Маја Перфиљева и освојили су друго место, иза Корни групе. “Да сам ја нетко” уз “Свијет у коме живим” (музика Ковачевић-Реџић, текст Желимир Алтарац) објављена је на сингл плочи у издању загребачког Југотона. Следеће године, такође на рок вечери фестивала „Загреб '71", Индекси су извели амбициозну композицију “Извор” (музика Хегедушић, текст Перфиљева) и овај пут освојили прво мјесто, испред Корни групе. Нажалост, песма никада није снимљена и објављена на плочама. Из групе одлази Ранко Рихтман и нови оргуљаш је Владо Правдић (екс Вокинси, Амбасадори), али ће и он од јесени кренути даље (одлази у групу ЈутроГорана Бреговића), па је нови клавијатуриста постао Енцо Лесић (екс Далматини, Сплит). Исте године на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ Индекси су са песмом Милана Ђајића “Да ли постоји љубав” освојили су друго мјесто публике.
У јануару 1972. године у музичкој емисији Максиметар Телевизије Београд, Индекси промовишу песму Енца Лесића “Све ове године” која је постала мега-хит (1981. године песму је у ска форми обрадило Бијело дугме). Лесић је убрзо напустио Индексе и у Загребу основао групу Спектар. С Индексима је поново Владо Правдић који је у групи остао до 1973. године када је прешао у групу Јутро. У пролеће 1972. године Индекси наступају на првом БООМ фестивалу, одржаном у Љубљани, а концертни снимак песме “Хеј ти, младо момче” (музика Љупче Констатинов, текст Маја Перфиљева) забележен је на дуплом албуму с овог фестивала. Потом наступају на „Загреб фесту“ с песмом "Сањам" (Хрвоје Хегедушић, Маја Перфиљева), да би убрзо по повратку у Сарајево снимили и песму "Балада" (музика Фадил Реџић и Слободан Ковачевић, стихови Маја Перфиљева), која је уз “Сањам” објављена на још једном изузетно популарном синглу групе (Југотон, 21. јун 1972). Десетогодишњицу постојања прославили су у касну јесен 1972. године распроданим концертом у сарајевској „Скендерији“. У новембру исте године, са четворогодишњим закашњењем, коначно је објављен макси-сингл с “Плимом”. Плоча је достигла висок тираж и постала евергрин у каријери Индекса.
Такође, 1972. године издавачка кућа РТВ Љубљана издала је први албум Индекса, који се састојао од седам песама из њихове прогресивне фазе, снимљених у периоду од 1969. до 1972. године. Међутим, неки овај албум посматрају као компилацију, уз образложење да су песме ипак снимане у дужем временском периоду и да је већ постојала њихова дистрибуција на магнетофонским тракама. Албум је издат само у облику касете и у моно техници, у врло малом тиражу и представља раритет међу колекционарима.[1]
Одустајање од рок израза
Почетком 1973. године дошло је до чудне музичке фузије са саставом Про арте. У то време Индекси су опет остали без оргуљаша, па су са Ђорђем Новковићем, чији је састав Про арте такође био у персоналној кризи, смислили необично решење - спајање две групе. Уз Новковића, групи је приступио и певач Владимир Савчић Чоби, па су деловали под именом Про арте - Индекси. На фестивалима су бирали име у зависности од тога са којим певачем су наступали. У тој постави су отишли на турнеју по Бугарској и снимак њиховог наступа је под именом „Индекси + Про Арте“ објавила издавачка кућа Балкантон.
У априлу 1973. године Индекси су освојили прво место на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ са песмом Александра Кораћа “Предај се срце”, која им је донела и први златни сингл. Ово је преломни тренутак у каријери Индекса, који све више напуштају авангардни рок израз и почињу се бавити тзв. лаганим нотама. У новембру 1973. године Ковачевић и Поповић су отишли у војску и група није радила годину дана. Паузу су попунили наступом на Опатијском фестивалу с песмом “Само су руже знале” као и сингловима које су снимили пре престанка рада. У то време је изашао њихов први ЛП албум, али не с новим песмама, него као компилација најуспешнијих композиција са синглова.
Крајем 1974. године група је наставила с радом. Уместо бубњара Мирослава Шарановића (који је прешао у Амбасадоре) за бубњевима је сада био Милић Вукашиновић (екс Чичак, Мића, Горан и Зоран), а клавијатуре је, уместо Новковића који се у међувремену преселио у Загреб, свирао професор музике Мирослав Мараус.
Уочи Нове 1975. године група је објавила сингл с песмама “Бацила је све низ ријеку” (музика Фадил Реџић, текст Кемал Монтено) и “Погрешан број”. На спектакуларном концерту који је 22. фебруара1976. одржан у Скендерији, под називом “Повратак Индекса”, доживели су очекиван тријумф. После тог наступа кренули су на турнеју по Југославији, а предгрупа им је био нови састав Тешка индустрија, предвођен клавијатуристом Габором Ленђелом. Током турнеје из групе је отишао Мараус, а у групу се вратио Енцо Лесић. На Опатијском фестивалу 1975. године група учествује са Ленђеловом песмом “Ти си ми била нај нај”, а на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ освојили су треће место по избору публике с песмом “Волим те” Александра Кораћа. На Сплитском фестивалу представили су се с песмом Ђорђа Перузовића “Обала пуста, обала врела”.
У другој половини 1975. године Даворин Поповић је реализовао соло албум “Свака је љубав иста (осим оне праве)” који су снимили комплетни Индекси. Плоча је промовисана великим концертом 21. фебруара 1976. године у Скендерији, а Даворина Поповића су и на концерту пратили Индекси и њихов нови клавијатуриста Ненад Јурин, бивши члан групе Код.
Индекси су по обичају наступили на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“, с Реџићевом песмом “Моја Хана”, а Даворин Поповић је добио награду за најбољу интерпретацију. На фестивалу Београдско пролеће с песмом “Стани мало злато моје” Александра Кораћа освојили су трећу награду публике.
У лето 1976. године Индекси су поновно отишли на турнеју по Совјетском Савезу, а затим су са Здравком Чолићем одсвирали турнеју по јадранској обали. Крајем 1976. године Милић Вукашиновић је прешао у Бијело дугме, а бубњеве су по потреби свирали Перица Стојановић (екс Амбасадори) и Ђорђе Кисић.
Амбициозни албум, концептуално остварење "Модра ријека" на стихове песника Мака Диздара из збирки “Камени спавач” и “Модра ријека” Индекси су објавили 1978. године и после дуго година вратили се прогресивној и јакој ауторској музици. ЛП су продуцирали Никола Борота и Индекси, материјал је миксован у Минхену, као гости су свирали Тихомир Поп Асановић и Ранко Рихтман, стихове је рецитовао глумац Фабијан Шоваговић, а омот плоче је ликовно опремио сликар Мерсад Бербер. Након овог изванредног албума, Индекси су наставили с извођењем хитова забавно-музичке оријентације нижући песме као што су "Испили смо златни пехар", "Позови ме на кафу", "310 пољубаца" и "Поздрави Соњу", да би у наредној деценији постали све мање активни и све ређе објављивали нови материјал.[2]
Године 1984. Даворин Поповић је на свом другом соло албуму “С тобом дијелим све” снимио песме Кемала Монтена, Корнелија Ковача и Фадила Реџића. У студију су га пратили Индекси, а продукцију је радио Ненад Јурин.
Године 1986. Индекси су објавили четвороструку ЛП компилацију Све ове године на којој су заступљене како прогресивне и мање комерцијалне, тако и шлагери и поп рок песме које су извођене на фестивалима. На компилацији је први пут објављено неколико раније снимљених песама, као и нова композиција Индекси '86, чији текст представља комбинацију наслова њихових најпознатијих песама. Ова компилација је својевремено била далеко најлуксузније урађена у дотадашњој југословенској дискографији, са великим бројем фотографија, додатним биографијама и текстовима.[3] Нешто измењен материјал објављен је 1991. године на двоструком CD-у.
Уз Корни групу, Тајм, Ју групу, Р. М. Точак бенд и Драга Млинарца, Индекси су наступили на концерту одржаном у Загребу 22. маја1987. у великој дворани Дома спортова. На дуплом живом албуму "ЈУ рок легенде” (Југотон 1987), снимљеном на том наступу, нашле су се и њихове песме “Све ове године”, “Балада”, “Плима” и “Бацила је све низ ријеку”. Нешто касније исти концерт је поновљен у Београду. У оквиру музике за филм Кудуз коју је припремио Горан Бреговић, Даворин Поповић је отпевао обраду старе севдалинке "Вољело се двоје младих" која је под именом “Жуте дуње” објављена на плочи “Кудуз” (Дискотон 1989).
Последње године
Током рата у Босни и Херцеговини група није радила, али је снимила песму „Улица пркоса“. Даворин Поповић, Ђорђе Кисић и Фадил Реџић су све време били у Сарајеву, Бодо Ковачевић је био у Прагу, а Ранко Рихтман у Израелу. Даворин Поповић је 1995. године с песмом “XXI вијек” Златана Фазлића представљао Босну и Херцеговину на Песми Евровизије у Даблину. Она је објављена на истоименом, трећем Давориновом соло албуму, који је на хрватском тржишту објављен под именом “С тобом дијелим све” (куриозитет: исти назив као и другог албума), а потписан је као Даворин Поповић и Индекси. Уз старе материјале песме су компоновали Златко Арсланагић, Кемал Монтено, браћа Едо и Адо Мулахалиловић (бивши чланови састава Хари Мата Хари), Златан Фазлић, као и Фадил и његов син Златан Реџић.
Група је званично обновила рад 1995. године. Уз Поповића и Ковачевића састав су чинили бубњар Пецо Петеј, басиста Давор Чрнигој и клавијатуриста Синан Алимановић, који је својевремено био члан групе Косовски божури из Приштине, а средином деведесетих постао је директор музичке продукције РТВ БиХ. Три пута су наступали у Лондону, а били су чести гости и у другим европским престоницама. Јануара 1996. године свирали су пет узастопних концерата у загребачкој дворани „Ватрослав Лисински“. Крајем априла одржали су три распродана концерта у београдском Сава центру и један у новосадскомСПЕНС-у. Публика их је дочекала с одушевљењем. Као гости на њиховим београдским наступима учествовали су Корнелије Ковач, Ненад Милосављевић (Галија) и Владимир Савчић Чоби, а најавио их је Душан Прелевић. На концерту у Новом Саду добродошлицу им је пожелио Ђорђе Балашевић.
Године 1999. Индекси су објавили албум Камени цвјетови, на којем су се вратили свом изворном рок звуку, који се највише огледао у третману гитара и оргуља. Као гости на снимању су учествовали Екатерина Аверианова (чело), Жељка Катавић, Ален Мустафић и Драгољуб Савић (пратећи вокали). Аутори музике су Слободан Ковачевић и Ранко Рихтман, текстова Маја Перфиљева и Абдулах Сидран, а на плочи се нашла обрада севдалинке "Снијег паде на бехар на воће". Снимак последњег наступа Индекса у сарајевској "Зетри", одржаног 1. октобра1999. године објављен је на дуплом диску Последњи концерт у Сарајеву 2002. године. Те вечери са њима су као гости наступали Корнелије Ковач, Горан Бреговић, Милић Вукашиновић, Хари Варешановић, Младен Војичић Тифа и чланови сарајевске групе Seven Up.
Концерт „Индекси и пријатељи“ у Сплиту 2007.
Последњи концерт Индекса догодио се у Бањој Луци, у дворани Борик, 5. маја2001. године. Даворин Поповић је умро 18. јуна2001. године, а чланови групе су одлучили да престану с радом. У Босни и Херцеговини је установљена годишња Награда Даворин која се додељује најуспешнијим музичарима. На прву годишњицу Поповићеве смрти музичка продукција РТВ БиХ објавила је CD сингл „Пјесма за Давора“, коју је написао Златан Фазлић Фазла, а уз њега су певали Дадо Топић, Аки Рахимовски и Младен Војичић Тифа.
Бодо Ковачевић је умро 22. марта2004. године, бубњар Ђорђе Кисић је умро 25. новембра2005. године, а први бубњар групе Недо Хаџихасановић 3. фебруара2006. године. Ђорђе Новковић је умро 6. маја 2007. године, а Енцо Лесић 29. јула 2013. године
