Фудбалску каријеру почиње у зрењанинском Пролетеру где је од 1988. до 1991. године у првој лиги Југославије одиграо 92 утакмице и постигао 26 голова.[1] Из Пролетера 1991. године прелази у Црвену звезду где је провео наредне три сезоне. Са београдским “црвено-белима” има освојену титулу првака и национални Куп. Такође је био члан тима 1991. године када је клуб са “Маракане” освојио Интерконтинентални куп и постао првак света у Токију.[2]
Након Звезде каријеру наставља у грчком Олимпијакосу где проводи наредних пет сезона и пружа запажене партије. Са клубом из Пиреја је три пута био првак Грчке и једном победник Купа. Следи играње у италијанском Торину где на 19 утакмица није постигао гол након чега се вратио у Грчку и заиграо за солунски Арис. Каријеру је завршио у екипи АЕК-а из Атине са којим је освојио Куп Грчке 2002. године.
После играчке каријере, успешно је радио као технички директор у АЕК-у и Олимпијакосу. За време његовог мандата, екипа атинског АЕК-а је два пута била вицешампион Грчке и остварила пласман у лигашки део Лиге шампиона, а по његовом преласку у Олимпијакос истоимена екипа је освојила дуплу круну и по први пут у историји грчког фудбала успела да прође лигашки део у најзначајнијем европском клупском такмичењу – Лиги шампиона.[3]
Од септембра 2008. до јула 2009. био спортски директор фудбалског клуба Црвена звезда.
