Мандат другог сазива Хрватског сабора требало је да истекне годину дана касније, односно 1996. године. Међутим владајућа Хрватска демократска заједница и председник Фрањо Туђман настојали су максимално искористити националну еуфорију након Операције Олуја и хрватске војне успехе у суседној Босни и Херцеговини. Заступнички дом је распуштен, али је пре тога донео нови изборни закон који је измијенио изборни систем како би додатно побољшао резултат владајуће странке.
По новом закону, 28 посланика се бирало по већинском систему у изборним јединицама, док се 80 посланика бирало пропорционално с државних листа, с тиме да је изборни праг повећан на 5%. Новина у закону је била повећање изборног прага за заједничке листе више странака - 8% за коалицију за две и 11% за коалицију три или више странака.[1] Та су правила била донесена како би одвратиле мале опозиционе странке да се удруже, односно да их натјерају да наступају појединачно, при чему би многе од њих завршиле испод цензуса, те тако пропалим гласовима донели додатне мандате најјачој странци. Док је 12 места задржано за хрватску дијаспору, број места резервисаних за етничке мањине се смањио.
