Пореклом је Хрват — оточанин. Већи део свога живота провео је радећи у Београду, али је задржао свој карактеристичан нагласак.
Брачанин Иво Куртовић је архитекта који је након студија у Загребу и завршетка студија у Београду остварио многа велика остварења од којих се истичу пројекти за Збирку Павла Бељанског у Новом Саду зграду Спољнотрговинске коморе у Кнез-Михајловој улици, зграду Нове библиотеке обе у Београду коју је и извео и завршио у потпуности по својим пројектима од идејног до пројеката ентеријера непосредно пре своје смрти.
Народна библиотека СрбијеЗграда Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду
Функционални склоп зграде библиотеке, која је вероватно његово највеће дело, је постављен са намером да задовољи основне принципе добро организоване зграде библиотеке: јасну одељеност основних функционалних група и брзи транспорт библиотечког материјала до корисника. Пошто је завршио идејни пројекат за зграду библиотеке Иво Куртовић је обишао све велике библиотеке у свету. У решењу су уочљиве су три основне групе: складишта, читалачки део и радни тракт. Објекат је фунционално, структурно и ликовно рашчлањем на два основна волумена спојена везним делом и у оквиру модуларно рашчлањене љуштуре формиран је живи и флексибилни простор за развијање сваке од функција. Зграда Народне библиотеке је незаобилазан објекат у Београду због значаја институције за културу и због смирености, ритма и мере којима се одликује архитектонско решење, доносећи одјек традиције у себи.
Својим делима дао је велики допринос развоју архитектуре и архитектонске мисли 20. века и сматрао је и увек наглашавао да архитектура није наука, нити уметност по свим дилемама да ли се архитектура сматра науком или је она уметност већ је једноставно архитектура.[1]
