Звездан (Зајечар)

Звездан
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2011.1675
Географске карактеристике
Координате43° 53′ 30″ С; 22° 13′ 18″ И / 43.891666° С; 22.221666° И / 43.891666; 22.221666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина147 m
Звездан на карти Србије
Звездан
Звездан
Звездан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19227
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Звездан је приградско насеље града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1675 становника (према попису из 1991. било је 1595 становника).

Географија

Насеље се налази 6 km западно од центра града Зајечара на обали Црне реке, или Црног Тимока, у западном делу зајечарске котлине, са ослонцем на јужни обод брда Ђуле. Већи део насеља лежи на левој обали Црног Тимока, док је на десној страни мањи део. Кроз насеље, дуж десне обале, пролази магистрални пут Зајечар-Параћин-Београд, и регионални пут Зајечар-Метовница. Атар насеља је површине око 3.500 хектара

Историја

Звездан је настао насељавањем са Косова у време сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године. Према причама најстаријих мештана, преци Звезданаца живели су некада у селу Равној Сеници, у близини Липљана. Са Косова је по предању дошло 9 породица са старешинама који су се звали: Јанча, Миљко, Бана, Бека, Рајко, Пасојка, Инђа, Јоја и Сандул. За Сандула се причало да је био познати воденичар у Равној Сјеници.

По једној верзији, већа групација Косовљана, која је ишла долином Јужне Мораве и преко Честобродице, скренула је на исток, и поделила се на неколико мањих група које су пошле даље долином Црне реке. Тако је једна у сумрак стигла на место где је и заноћила, и станиште назвала Сумраковац. Друга група је дуго путовала и једне ноћи се зауставила у равници, у доњем току Црне реке. Те ноћи небо је било тако прекривено звездама „да је једна другу истеривала“. Уморни путници су се дуго дивили звезданој ноћи, идућег јутра нису кренули даље, а своје насеље назвали Звездан. По другој верзији, име је настало по кули светиљи која се налазила „више села ка селу Гамзиграду“. Ову кулу су саградили Латини да би помогли путницима који су ноћу туда пролазили. Кулу су називали „Звезда“ и временом је дошло до имена Звездан. Стари Звезданци кажу да име места потиче од Звезде како се звало село близу Равне Сјенице, одакле су се наводно Звезданци доселили.

Овде се налази црква Светог пророка Илије и Зањевачка црква.

Демографија

У насељу Звездан живи 1407 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (42,2 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 538 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.583
1953. 1.630
1961. 1.804
1971. 1.799
1981. 1.837
1991. 1.595 1.569
2002. 1.675 1.711
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
1.640 97,91%
Југословени
  
13 0,77%
Црногорци
  
2 0,11%
Власи
  
2 0,11%
Македонци
  
1 0,05%
Бошњаци
  
1 0,05%
непознато
  
3 0,17%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе