Велики Извор

Велики Извор
Поглед на Велики Извор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2022.Пад 2.036
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 00″ С; 22° 20′ 00″ И / 43.916666° С; 22.333333° И / 43.916666; 22.333333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина229 m
Велики Извор на карти Србије
Велики Извор
Велики Извор
Велики Извор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19206
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Велики Извор је приградско насеље града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 2.036 становника (према попису из 2011. било је 2.399 становника).[1] У овом насељу се одржавају манифестације Башта Балкана и Потекла вода студена.[2]

Географија

Смештено је 5 km североисточно од центра града Зајечара.

Историја

Већи део становништва пореклом jе из Тетевена у Бугарскоj. Досељени су средином XVIII века.[3] У овом селу, 1839. године је отворена основна школа која је најстарија сеоска основна школа на територији града Зајечара.[4]

Познате особе

У Великом Извору су рођени Ђорђе Генчић, предратни министар и индустријалац, и Антоније Антић, један од учесника атентата на краља Александра Обреновића.

Овде се одиграла Битка код Великог Извора.

Демографија

Према попису становништва из 2002. године насеље има 2.684 становника. 1991. године насеље је имало 2.945, 1953. године 3.676 и 1924. године 4.000 становника.

У насељу Велики Извор живи 2227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,0 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 754 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.758
1953. 3.676
1961. 3.598
1971. 3.363
1981. 3.062
1991. 2.945 2.889
2002. 2.684 2.774
2011. 2.399
2022. 2.036
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
2.629 97,95%
Роми
  
13 0,48%
Бугари
  
9 0,33%
Црногорци
  
7 0,26%
Власи
  
6 0,22%
Македонци
  
2 0,07%
Хрвати
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
непознато
  
5 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Републички завод за статистику. Приступљено 05. 09. 2024. 
  2. ^ „Program manifestacija za 2022. godinu”. Narodno pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović”. Приступљено 05. 09. 2024. 
  3. ^ Каниц, Феликс. Србија. Земља и становништво. Од римског доба до краја XIX века, Друга књига, Београд 1986, с. 589-590. Напомена 169.
  4. ^ „ОШ Вук Караџић Велики Извор”. Град Зајечар. Приступљено 05. 09. 2024. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе