Заборављени је телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд, 1988. и 1990. године. Сценарио за серију је написао Гордан Михић, а режирао је Дарко Бајић.[1] Серија је емитована недељом на првом програму Телевизије Београд током лета 1992. године. Првобитни термин од 20:00 часова промењен је у каснији због предности ТВ Дневника и политичких емисија намењених тадашњој ситуацији у држави.
Серија је снимана из два дела - 1988. и 1990. године. Упоредо са серијом снимљена су и два филма - Заборављени и Почетни ударац.[1]
Радња серије
Серија прати живот троје младих људи: Кифле (Срђан Тодоровић), Тунгија (Борис Миливојевић) и Дине (Мирјана Јоковић), који су оптерећени сазнањем да су остављени и одбачени од својих родитеља. Иначе овај део серије од којег је и направљен филм Заборављени, снимљен је према истинитом догађају када је у Крушевцу група малолетника из Дома за напуштену децу у наступу гнева демолирала једну улицу.[1]
Упоредо са животом деце из дома, серија прати и живот деце која не живе у дому, али су у начину модерног живота занемарена од стране својих родитеља. Један од главних ликова серије је васпитач Мартин (Мустафа Надаревић) који повезује радњу серије, као и његова породица: ћерка Гоца (Жељка Цвијетан), наркоманка која је побегла од куће и син средњошколац Мишко (Драган Бјелогрлић), као и његови школски другови Марко (Никола Којо) и Данко (Драган Јовановић). Серија има посебан осврт на односе младих у СФРЈ, крајем осамдесетих година, када су социјалне разлике биле све видљивије међу становништвом.[1]
Списак епизода
| Епизода
|
| 1. Тунги
|
| 2. Биља
|
| 3. Марко
|
| 4. Мишко
|
| 5. Бум спреј
|
| 6. Гоца
|
| 7. Два кубика песка
|
| 8. Свако заслужује слободу и живот, ко се свакодневно бори за њих
|
| 9. Дина, Кифла и Тунги
|
| 10. Џоги
|
| 11. Све што је реално претвара се у идеално, а све конкретно у апстрактно
|
Улоге
Комплетна ТВ екипа ▼
Песма
Серија је остала упамћена и по песми „Заборављени“, групе Пилоти, која је била уводна шпица серије. Песма је настала 1993. године.[2]
Текст песме Заборављени
Можда смо ја и ти
дивљи и ничији
можда нас је туга
заувек везала.
Кажу нам да смо сви
рођени једнаки
једнаки пред Богом
и под звездама.
Чујем марширају заставе
звоне кораци у овој ноћи
небо ноћас ратује
а ти ме не питај никада о самоћи.
Рефрен
Сањам, сањам да си ту
к’о да летим на златном ћилиму
сањам Бог нас проклео
све нам дао, а срећу нам је узео.
Заборављен сам ја
заборављена ти
негде у тишини наше улице
поноћ је куцнула
ти си се прекрстила
обрисала све једним потезом гумице.
Рефрен 2x[2]
Референце
Спољашње везе
