Жорж Фејдо је рођен у Паризу18. децембра1862. године. Син је књижевника Ернеста-Емеа Фејдоа и Леокадије Богославе Зелевске.[3] Рано се заинтересовао за позориште и глуму, те је због тога запоставио студије.[4]
Писање је започео драмским монолозима (Мали револт, Зубобоља..), које понекад и сам изводио, а са двадесет година већ је написао је и прву драму Кроз прозор. Следеће 1883. године написао је Љубав и клавир, комад у једном чину који је веома добро прихваћен од стране критичара.[5] Исте године написао је и Игру вешала (Gibier de potence) и још неколико монолога.[3]
Његов први велики позоришни успех био је комад у три чина под називом Кројач за даме, који је написао са двадесет четири године. Након тога следи седам не тако успешних година, у току који је написао неколико водвиља (Un Bain de ménage,
Chat en poche, Les Fiancés de Loches, L'Affaire Édouard). Да би зарадио за живот радио је као секретар у позоришту, а касније је водио колумну о позоришту у новинама свог очуха Анрија Фукјеа (Henry Fouquier).[3]
Године 1889. оженио се кћерком познатог и богатог сликара Карлоса-Дурана, Мари-Ан, чиме је решио своје новчане проблеме. Због тога наредне две године прави паузу у писању, и проучава успешне ауторе фарси и водвиља, Ежена Лабиша, Анрија Мелека (Henri Meilhac) и Алфреда Енкина (Alfred Hennequin).[6]
Огроман успех долази 1892. године са комадима Господин ловац и Шампињол упркос себи, дела која су му донела титулу „краља водвиља“. Од тада, Фејдо ниже успехе: Хотел Слободан промет, У сосу, Ћуран , Дама из Максима , Буба у уху , Позабави се Амелијом, Не шетај се гола.[4]
Фејдо 1909. године напушта брачни дом и настањује се у хотелу Терминус, где је живео наредних десет година. Од Мари-Ан се развео тек 1916. године а старатељство над децом, њих четворо, добија његова бивша жена.[3]
Године 1919, интерниран је у клинику у Ријеј Малмезону, због психичких поремећаја изазваних сифилисом. Након две године боравка у овој клиници, 5. јуна1921. године Фејдо је умро. Сахрањен је на гробљу Монмартр.[3]
Буба у уху
Фејдо је од 1881. до 1916. године написао 39 драма.[2] Већина их се и данас са великим успехом изводи у позориштима широм света. У Југословенском драмском позоришту предства Буба у уху била је на репертоару пуне 44 године. Први пут је изведена 7. јуна1971. као дипломска представа Љубише Ристића. Изведена је 1650 пута и видело је преко милион гледалаца.[7]
Љубиша Ристић је 1972. године режирао и филм Буба у уху.
Познатија дела
Кроз прозор (Par la fenêtre, 1882),
Кројач за даме (Tailleur pour dames, 1886),
Баријоново венчање (Le Mariage de Barillon, 1890),
Рибардијеов систем (Le sistem de Ribardier, 1892),
Господин ловац (Monsieur chasse, 1892),
Шампињол, упркос себи (Champignol malgré lui, 1892),
У сосу (Un fil à la patte , 1894),
Хотел Слободан промет (L'Hôtel du libre échange, 1984),
Ћуран (Le dindon, 1896),
Дама из Максима (La Dame de chez Maxim ,1899),
Буба у уху (La puce à l’oreille, 1907),
Позабави се Амелијом (Occupe toi d’Amelie, 1908),
Чистимо бебу (On purge bébé , 1910),
Не шетај се гола! (Mais n’te promène donc pas toute nue!, 1911).
