Живка Срдановић рођена је као Живка Тодоровић, 22. септембра (по старом календару) 1893. године у Крушевцу, као четврто дете у породици телеграфисте Душана Тодоровића и његове супруге Марије.
У Крушевцу је завршила 5 разреда гимназије и кренула очевим стопама, започевши поштанско-телеграфски курс у Београду. Међутим, убрзо је напустила школовање и обрела се у Сремској Митровици, где се удала за младог глумца и редитеља, КрагујевчанинаЈосифа Срдановића,[1] са којим је имала сина Растка.[2] На једној Јосифовој фотографији може се видети да је он 1910. године боравио у Крушевцу.[3][4] У Митровици је први пут ступила на позоришну сцену, 23. априла 1910.
Наредних година, заједно са супругом Јосифом, наступа по разним сценама широм Србије и Војводине, све до завршетка Првог светског рата.[5] Године 1919. заједно са супругом, добила је ангажман у новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени достигла је статус првакиње драме и остварила се у многим великим женским улогама.
По избијању Другог светског рата глумачки и брачни пар Срдановић одлази у Ниш, где добијају ангажман у Градском повлашћеном позоришту[6] (данашње Народно позориште у Нишу[7]) и ту остају до пензионисања.
Живка Срдановић умрла је у Кикинди, у 90. години.[8]
Позоришна каријера
Позоришну каријеру Живка Срдановић започела је уз свог мужа, у Позоришном друштву Ђокице Протића. Са овом трупом је у току прве године бављења глумом обишла Срем, Босну и Херцеговину. Касније су супружници прешли у трупу Михаила Лазића, а после тога играју на сценама више позоришта широм Војводине и Србије. Први светски рат затекао их је у Позоришту Стерија Поповић у Вршцу.[5] Успон у каријери Живке Срдановић почиње 1919. године када, одмах по ослобођењу, заједно са супругом добија ангажман у новооснованом Народном позоришту у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени постала је првакиња драме, а гостовала је и на другим позоришним сценама у тадашњој Југославији.[8] Одмах по избијању Другог светског рата Срдановићи одлазе у Ниш, где добијају ангажман у данашњем Народном позоришту и ту остају до пензионисања.
У скопском позоришту Живка Срдановић је у пуној мери изразила своје глумачке способности. Највише уметничких остварења постигла је у улогама трагичарке, а највише се истакла у националном репертоару и као интерпретаторка многих тешких женских улога у најзначајнијим делима стране драмске литературе.
Била изузетно емотивна глумица, јако изражене уметничке индивидуалности, врло топла, непосредна, снажна у драмској евокацији, увек надахнута и полетна, са чистом дикцијом, мелодијски врло пријатном, помало и одмерено патетичном. Она је дуго на скопској сцени тумачила сложени драмски и трагични репертоар са импозантном стваралачком снагом и надахнутом игром достојном дивљења.[5] За њу је Раде Драинац написао:[8]
„
Велики репертоар тумачила је са ретким заносом и сналажењем.
”
Значајније улоге у МНП
Плакат за представу Тоска, у којој игра брачни пар Срдановић (15. децембар 1921)Плакат за представу Млетачки трговац, у којој игра брачни пар Срдановић (8. март 1922)
Мајка Југовића (Смрт мајке Југовића, Иво Војновић)
Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: Драгослав Ђорђевић, бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља Јосиф Михајловић и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа,[10] као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и Брана Војиновић, тадашњи управник Народног позоришта у Београду.[5]
Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована Орденом Светог Саве 5. реда.[8]
Референце
^„Josif Srdanović”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.
.jpg)
