Жарко Тодоровић Валтер (Београд, 24. јануар 1907 — Париз, 2004) био је артиљеријски и генералштабни мајор Југословенске војске и потпуковник Француске армије.
Биографија
Образовање
Рођен је 24. јануара 1907. године у Београду. Био је млађи син артиљеријског бригадног генерала Петра Тодоровића. Након основне школе и шест разреда гимназије, завршио је 51. класу Ниже школе Војне академије 1932. године, а потом и Вишу школу Војне академије 1934. године.[1] Претходно је успешно похађао топографски (1929) и извиђачки војни курс. Као један од најбољих официра (први у рангу, артиљеријски потпоручник) послат је на специјализацију у Француску, где завршава Вишу ратну школу у Паризу, на којој му је један од професора био Шарл Де Гол. Течно је говорио француски, енглески, немачки и италијански језик. Након повратка са школовања, преведен је у генералштабну струку 1938. године.
Други светски рат
Априлски рат 1941. затекао га је у чину генералштабног мајора на служби у Првом обавештајном одељењу Главног генералштаба. Рат је провео као начелник штаба Мурске дивизије.[2] Успео је да избегне заробљавање и већ током лета 1941. у Београду је формирао мрежу илегалаца. Повезао се са Дражом Михаиловићем, који је преко њега одржавао везу са Савезницима и генералом Симовићем.[3]
У формацији Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО) био је први командант Београда (17. мај 1941), а потом и командант Северних покрајина. Бројно стање илегалне Команде Београда после било је 5.119 илегалаца, од којих је 3.500 имало скривено оружје. Београдски илегалци су располагали и са 80 возила и четири радио-станице. Команда Београда је сматрала да су тих 3.500 људи сигурни за акцију у прва 24 сата.[4]
До половине 1942. године против београдских илегалаца била је ангажована Специјална полиција, али је она постизала слабе резултате, па је борбу против четничких илегалаца преузео Гестапо и формирао „Анти ДМ (Дража Михаиловић) одсек”, под командом СС капетана Бранта. Првобитни састав од 700 гестаповаца појачан је са још 400 агената, одабраних из фолксдојчерске 7. СС дивизије „Принц Еуген.[4] Највећа акција Гестапоа на Балкану током Другог светског рата звала се Операција Валтер, према једном од Тодоровићевих псеудонима. И један од највећих досијеа Гестапоа је „Досије Валтер”, који се данас чува у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо).
Операција „Валтер” изведена је почетком 1943. у Београду, а 17. марта је Тодоровић ухапшен са групом илегалаца, а у Загребу још осам његових илегалаца, махом Хрвата, професора универзитета. У Загребу, где су га водили да открије тамошње везе је успео да побегне агентима Гестапоа. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у логор Маутхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживео шест месеци – што никоме до тада није успело – Немци су га из најтежег пребацили у најлакши део логора. Ту је чак успео да направи једну малу башту са поврћем, које је делио сапатницима.[5]
Емиграција
Након рата Тодоровић је ступио у француску Легију странаца, у којој провео десет година. Ратовао је у Индокини, укључујући и први рат у Вијетнаму. Стекао је француско држављанство и примљен је на службу у Генералштаб француске армије, где је пензионисан 1963. године, у чину генералштабног потпуковника. Преминуо је у Паризу 2004. године.[6]
Види још
Референце
Литература
