PROFILPELAJAR.COM

Чланови Естонске радничке комуне
	1 За време трајања Комуне, Виктор Кингисеп скривао се у Естонији, тако да никада није преузео функцију.

Естонска радничка комуна; Eesti Töörahva Kommuun; Эстляндская трудовая коммуна
	Застава
	;
Географија
Престоница	Нарва
Облик државе	социјалистичка република
Историја
Догађаји
— Основана	29. новембар 1918.
— Укинута	5. јун 1919.
Земље претходнице и наследнице;
Претходнице:	Наследнице:

Естонска радничка комуна (ест. Eesti Töörahva Kommuun; рус. Эстляндская трудовая коммуна) био је назив за међународно непризнату комунистичку владу у Естонији, која је полагала права на територије под контролом бољшевика за време Естонског рата за независност и Руског грађанског рата.^[1] Комуна је формално проглашена новембра 1918. године уз подршку Црвене армије. На њезином челу налазио се Јан Анвелт. Укинута је 1919. године.

Историјат

По завршетку Првог светског рата, ситуација у Естонији била је комплексна. С једне стране, домаћи политичари прогласили су независност Републике Естоније и њезине територије од било каквих спољних утицаја, док су, с друге стране, нове совјетске власти, али и преостали Балтички Немци, полагали права на територију Естоније. То је довело до рата у Естонији. Естонски су се комунисти, наравно, ставили на страну совјетских власти те је већ крајем новембра 1918. године у делу Естоније проглашена Радничка комуна. Естонска радничка комуна била је организована по совјетском моделу, а чланови комуне (владе) били су:

Власт је била организована по совјетском моделу и имала је тесне везе с Москвом. На подручјима под контролом комуне дошло је до затварања цркви, национализације индустрије и банака^[2] te zabrane djelovanja pripadnicima Privremene vlade Estonije.^[3] те забране деловања припадницима Привремене владе Естоније. Једина земља која је формално признала Естонску радничку комуну била је Руска СФСР, која је то учинила 7. децмебра 1918. године.^[4] Од новембра 1918. до јануара 1919. године дошло је до спровођења режимског терора од стране комунара ради сузбијања контрареволуционарних активности.^[5]^[6] Значајан број особа ухапшен је у Тартуу током децембра 1918. године, а одређен број немачких земљопоседника је 9. јануара 1919. године погубљен на смрзнутој реци Нарви.^[6] Истога месеца, у околици Луге успостављен је и камп за жртве терора. Нетом пре ослобођења Тартуа, комунисти су у подруму градске банке погубили припаднике клера и друге заробљенике. Према проценама, Естонска радничка комуна погубила је око 500 људи.^[7]

Комуна је у почетним фазама рата уживала прилично добар положај, с обзиром на чињеницу да је Црвена армија дошла на само 30-ак километара од Талина. Међутим, када су Естонци у јануару 1919. године покренули контранапад, трупе под водством Јохана Лајдонера и уз значајну британску помоћ, успеле су да протерају Црвену армију изван граница Естоније, што је уједно био и почетак краја Радничке комуне. Комуна је фактички изгубила сву контролу, али је формално полагала право на Естонију кроз "владе у егзилу", испрва из Пскова и Луге, а касније из Стараје Русе.

Формално је распуштена у јуну 1919. године. Касније совјетске власти погубиле су већину естонских комунара током Велике чистке.^[10]

Види још

Референце

^ Eesti ajalugu, a textbook for grade 11 by Küllo Arjakas, Mati Laur, Tõnis Lukas and Ain Mäesalu; Koolibri, Tallinn 1991; p. 261.
^ Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. Scarecrow Press. стр. 226. ISBN 9780810865716.
^ Brüggemann, Karsten (29. 8. 2008). „"Foreign Rule" during the Estonian War of Independence 1918–1920: The Bolshevik Experiment of the "Estonian Worker's Commune"”. Journal of Baltic Studies. Routledge. 37 (2): 210—226. S2CID 144738999. doi:10.1080/01629770608628880.
^ Eesti ajalugu, a textbook for grade 11 by Küllo Arjakas, Mati Laur, Tõnis Lukas and Ain Mäesalu; Koolibri, Tallinn 1991; p. 263.
^ Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. European Historical Dictionaries. 43. The Scarecrow Press. стр. 226. ISBN 0810849046.
^ ^а ^б Von Rauch, Georg (2006). The Baltic States - The Years of independence 1917 - 1940. Hurst & Company. стр. 58—59. ISBN 1850652333.
^ Tannberg, Tonu; Maesalu, Ain; Lukas, Tonis; Mati Laur; Ago Pajur (1997). History of Estonia (2nd изд.). Avita. стр. 212. ISBN 9985206061.
^ „Eesti muuseumide veebivärav - Eesti Töörahva Kommuuni lipp”.
^ Эстонский флаг, эстонский герб. Авита. 2005. ISBN 978-9985-2-1053-6.
^ Kaljuvee, Ardo (22. 9. 2007). „Hea kommunist on surnud kommunist”. Eesti Päevaleht (на језику: Estonian). Архивирано из оригинала 01. 08. 2012. г. Приступљено 7. 3. 2013.

Литература

Szajkowski, Bogdan. The Establishment of Marxist Regimes. ISBN 0-408-10834-7. . London: Butterworths, 1982. p. 21-22. ()
„The Baltic States from 1914 to 1923: The First World War and the Wars of Independence” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 6. 2007. г. (1.24 MiB) in Baltic Defence Review, No.8, Volume 2/2002.