Епископ моравички Тихон
Тихон (световно Александар Ракићевић , Чачак , 25. октобар 1971 ) је епископ моравички Српске православне цркве , викар Патријарха српског Г. Порфирија .
Викарни епископ Тихон је рођен у Чачку 25. октобра 1971 . године, као Александар Ракићевић. У овом граду завршава основну школу и прва два разреда у Чачанској гимназији .[ 1] [ 2] Школу за дизајн у Београду , коју завршава 1990 . године. На Факултету примењених уметности Београдског универзитета дипломирао је 1995 . године на одсеку за зидно сликарство , након чега на истом факултету уписује постдипломске студије и запошљава се као асистент-приправник .[ 3]
Године 1996 . одлази да постане искушеник у манастиру Студеници , код игумана архимандрита Јулијана (Кнежевића) . Монах постаје 1997 . године, исте године постаје јерођакон , а 1999 . године јеромонах . Изабран је за игумана 2004 . године.[ 4] Хризостом производи га у чин архимандрита .
Закључно са 2003 . годином положио је све богословске диференцијалне испите и уписао постдипломске студије на катедри за литургику Православног богословског факултета у Београду . После положених испита на постдипломским студијама 2005 . године почиње да ради магистарску тезу Икона у литургији: функција и смисао , коју је одбранио 2008 . године.[ 5]
Доктор теолошких наука постао је 8. априла 2014 . године када је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију [ 6] Олтарска преграда-иконостас од IV до средине XVII века: форма, функција и значење .[ 7] [ 8] [ 9] [ 10] [ 11] [ 12] Светога Саве у овом манастиру 1207. до 1215. године.[ 13] [ 14] [ 15] Студеничког Типика [ 16] [ 17] Евергетидског Типика .[ 18] [ 19] [ 20] [ 21] [ 22] [ 23] "Духовно и културно наслеђе Манастира Студенице: древност, постојаност, савременост" [ 24] Галерији ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар - 31. март 2020).[ 25] [ 26] [ 27] [ 28]
Изабран је у звање вишег научног сарадника септембра 2024. године. Претходно је звање научног сарадника стекао 2018 . године, a реизабран је 2023 . године.[ 3]
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је 18. маја 2024 . године за викара Патријарха српског са титулом викарни епископ моравички .[ 29] [1]
Чин наречења високодостојног архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског[ 30] обављен је 7. септембра 2024. године у 18:00 часова у Саборном храму Светог Архангела Михаила .[2] Пред присутним сабрањем Свете Цркве, архимандрит Тихон је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а затим је началствовао вечерњим богослужењем у присуству Његове Светости, архијереја, свештенства, монаштва и верног народа.[3]
8. септембра 2024. године је у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару извршен свечани чин хиротоније изабраног и нареченог архимандрита Тихона (Ракићевића) [4] у чин Епископа моравичког , викара Патријарха српског. Светом архијерејском Литургијом и самим чином хиротоније началствовао је првојерарх Српске Православне Цркве , Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије уз учешће великог броја архијереја, високопреподобних архимандрита, протојереја-ставрофора, протојереја, јереја, протођакона и ђакона.[ 31] приступну беседу .[ 32]
На свечаној седници Скупштине Града Краљева одржаној 07. октобра 2024. године[ 33] др Предраг Терзић доделио је епископу моравичком, викару патријарха српског господину Тихону Ракићевићу, доскорашњем игуману манастира Студенице, звање почасног грађанина града Краљева за верно служење Богу и народу, за бдење над Студеницом, мајком српских манастира.[ 34] предавање по позиву на тему „Постанак и значај Хиландарског и Студеничког типика“ .[ 35] [ 36] [ 37] [ 38]
Ракићевић, Тихон (2013). Борба за достојанство: изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956-1974) . Београд: Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке. ISBN 978-86-84799-01-4 . COBISS.SR 201179148
Одабрани објављени радови
Tihon Rakićević, Nevena Debljović Ristić, „Medieval templon with inseparable objects of prostration. A case of Saints Joachim and Anna church in the Studenica Monastery“, Zograf 46, The Institute of Art History Faculty of Philosophy – University of Belgrade, 73–98. „Свети Сава и Евергетидски манастир” . Евергетидски типик . 2020. „Одредбе за унутрашњи и спољашњи монашки живот игумана студеничког Саве Немањића” . Осам векова аутокефалије Српске православне цркве, II том . 2020. Архимандрит Тихон Ракићевић, „Аскетско поученије и српске владарске идеје у троделном првом слову ктиторског житија Студеничког типика“, у: Стефан Првовенчани и његово доба , Зборник радова, књ. 42, ур. Ивана Коматина, Историјски институт Београд, 2020, 329–342. Архимандрит Тихон Ракићевић, "Студеничко духовно и културно наслеђе - синтеза учења и савременост" - Игуман манастира Студенице архимандрит Тихон, са братијом, у: Каталог изложбе Духовно и културно наслеђе Манастира Студенице: древност, постојаност, савременост , Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар - 31. март 2020), аутор изложбе и уредник публикације: Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, САНУ: Београд 2019, стр. 13-14. Архимандрит Тихон Ракићевић, "Црквено-књижевна сведочанства о духовним утемељивачима манастира Студенице", Тематски зборник Културно наслеђе манастира Студенице (ур. М. Анђелковић, М. Матић), Манастир Студеница 2019, 35-52. Архимандрит Тихон Ракићевић, Идеологија братства Светог Саве , Црквене студије/Church studies, година XVI, № 16/1, Издавач: Центар за црквене студије, Ниш: Универзитет у Нишу; Центар за византијско-словенске студије; Међународни центар за православне студије, уредник Драгиша Бојовић, Ниш 2019, 27–45. Архимандрит Тихон Ракићевић, Изостављање одредби о туђиновању, покајању, плачу и просвећењу у завршним поукама првог слова Студеничког типика Светога Саве, ЗРВИ, бр. 55/2018, Византолошки институт САНУ, Београд 2018, 179–199. Маја М. Анђелковић, Тихон М. Ракићевић, Александар М. Стојановић, О радостотворној жалости. Проблем превођења израза жалост и плач код Јована Лествичника, са освртом на најстарији дечански и хиландарски превод Лествице, Наслеђе 41, изд. Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, Крагујевац 2018, стр. 173-188. Архимандрит Тихон Ракићевић, Од римског templum-a до српског тем(п)ла , Црквене студије/Church studies, година XV број 15, Издавач: Центар за црквене студије, Ниш: Универзитет у Нишу; Центар за византијско-словенске студије; Међународни центар за православне студије, уредник Драгиша Бојовић, Ниш 2018, 887–905. Архимандрит Тихон Ракићевић, Настанак завршног дела Савиног Житија Светог Симеона у светлости хиландарског рукописа број 387 , Хиландарски зборник 14, Српска академија наука и уметности, Хиландарски одбор, Београд 2017, 7–18. Архимандрит Тихон Ракићевић, Интерколумнија на темплу и икона, Саопштења XLIX–2017, издавач: Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Београд 2017, 43–55. Arhimandrit Tihon Rakićević, Legal basis for symbolism disappearance in sacral art (Abolition of regulations that were not good [Ezek 20, 25]) , Teme, journal for social sciences, vol. XLI, no 4, 2017, 1057–1072. Архимандрит Тихон Ракићевић, Богословске идеје у олтарским преградама у периоду од Немањине до Милутинове студеничке Цркве , Манастир Студеница – 700 година Краљеве Цркве, зборник радова, САНУ, Научни скупови, књига CLIX, Одељење историјских наука, књига 39, Уредници: Љубомир Максимовић & Владимир Вукашиновић, Београд 2016, 185–193. Архимандрит Тихон Ракићевић, Неки теолошки разлози за постојање двери и завесе на темплу , Саопштења XLVIII–2016, издавач: Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Београд 2016, 249–260. Архимандрит Тихон Ракићевић, Сажетак описа живота Светог Симеона (KNM, IX 8, Š 10) и Поученије Теодора Студита (Хиландар 387): утицаји и паралеле , у: Зборник радова "Стефан Немања - Преподобни Симеон Мироточиви", том II, Београд - Беране 2016 (уредник др Милан Радујко), 639-657. Архимандрит Тихон Ракићевић, Есхатолошка визија Теодора Студита (Хиландар 387) у Ктиторском житију Типика Манастира Студенице, Зборник радова Византолошког института LIII (2016), 179–208. Архимандрит Тихон Ракићевић, Питање рашчитавања једног места у Житију светог Симеона од Светог Саве (IX H 8 [Š 10]), Зборник Матице српске за друштвене науке 152 (3/2015), Матица Српска, Нови Сад 2015: 451–469. Архимандрит Тихон Ракићевић, Значење термина „иконостас“ , Зборник радова са четвртог годишњег симпозиона, Српска теологија данас (СТД), књ. 4, издавач: Институт за теолошка истраживања ПБФ, Београд 2013, 335–342. Архимандрит Тихон Ракићевић, „Лик страдалног Христа и Царство Божије”, Богословље , часопис Православног богословског факултета, 1 (2013), Београд 2013, 19–34. Архимандрит Тихон Ракићевић, Традиционални темплон (олтарска преграда) унутар праволинијског концепта (од „Почетка“ [пост 1, 1] ка „Доласку“ Христа – Месије [отк 22, 20]) , Зборник радова са трећег годишњег симпозиона, Српска теологија данас (СТД), књ. 3, издавач: Институт за теолошка истраживања ПБФ, Београд 2012, 391–406. Архимандрит Тихон Ракићевић, Литургијски доживљај иконе, Светог писма и богослужбених текстова ; Српска теологија данас 2010 , Зборник радова са другог годишњег симпозиона, Српска теологија данас (СТД), књ. 2, издавач: Институт за теолошка истраживања ПБФ, Београд 2011, 301–314.
^ „Tihon Rakićević, iguman manastira Studenica, u čačanskoj Gimnaziji” . regionalnevesti.net . 26. 09. 2017. Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Врлином до правог царства земаљског” (PDF) . gimnazija-cacak.edu.rs . 8. 6. 2023. Приступљено 08. 06. 2023 . ^ а б „Извештај о реизбору Архимандрита др Тихона М. Ракићевића у научно звање научни сарадник ” (PDF) . Универзитет у Београду — Православни богословски факултет . 2022. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2023. г. ^ „Зборник Матице српске за друштвене науке 152 (3/2015)” (PDF) . maticasrpska.org.rs . 07. 06. 2023. Приступљено 07. 06. 2023 . ^ Ракићевић, Тихон (07. 06. 2023). „Икона у Литургији : литургијска функција и смисао иконе” . plus.cobiss.net . Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Игуман студенички Тихон одбранио докторску дисертацију” . spc.rs . 10. 04. 2014. Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Нови доктори наука Православног богословског факултета” . bfspc.bg.ac.rs . 17. 03. 2016. Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Архимандрит мр Тихон Ракићевић одбранио је докторску дисертацију” . bfspc.bg.ac.rs . 08. 04. 2014. Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Архимандрит др Тихон (Ракићевић): Студеничко Распеће” . spc.rs . 14. 04. 2023. Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Studenica Monastery - Made of marble and spirit. An exhibition of art and history of the ancient Serbian Lavra.” . artsandculture.google.com . access-date 08.06.2023. Приступљено 08. 06. 2023 . ^ „ResearchGate” . access-date: 08.06.2023. Приступљено 08. 06. 2023 . ^ „Студеничке теме на Седмој националној конференцији византолога у Српској академији наука и уметности” . www.manastirstudenica.rs . 26. 06. 2021. Приступљено 16. 08. 2023 . ^ Зеленовић, Филип (09. 05. 2022). „Предавање архимандрита др Тихона (Ракићевића) уочи славе Светосавског храма у Краљеву” . eparhija-zicka.rs . Приступљено 07. 06. 2023 . ^ Ракићевић, Тихон (12. 11. 2018). „Настанак завршног дела Савиног Житија Светог Симеона у светлости Хиландарског рукописа број 387” . www.dais.sanu.ac.rs . Приступљено 16. 08. 2023 . ^ Ракићевић, Тихон (15. 10. 2016). „ЕСХАТОЛОШКА ВИЗИЈА ТЕОДОРА СТУДИТА (Хиландар 387) У КТИТОРСКОМ ЖИТИЈУ ТИПИКА МАНАСТИРА СТУДЕНИЦЕ (IX H 8 [Š 10])” (PDF) . https://doiserbia.nb.rs/issue.aspx?issueid=2877 . Приступљено 16. 08. 2023 . ^ Svetigora (22. 02. 2019). „Gost radija "Svetigora" : Iguman studenički Tihon (Rakićević)” . studenicainfo.rs . Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Маја Анђелковић добитница признања за ,,Студенички типик" Светог Саве” . filum.kg.ac.rs . 24. 05. 2019. Приступљено 07. 06. 2023 . ^ Џомић, Велибор (јануар 2021. године). „Двојезично издање Евергетидског типика (Манастир Студеница, 2020)” . eparhija-zicka.rs . Приступљено 07. 06. 2023 . ^ Džomić, Velibor. „Anđelković Maja, Tihon Rakićević (ur). 2020. Evergetidski tipik. Manastir Studenica.” (PDF) . anali.rs . Приступљено 08. 06. 2023 . ^ Čikarić, Svetlana (10. 03. 2019). „Sveti Sava dočekuje goste u Studenici” . politika.rs . Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Digital_Studenica” . liveviewstudio.com . 03. 08. 2018. Приступљено 07. 06. 2023 . ^ „Digitalna_Studenica / 2018” . youtube.com . 27. 01. 2019. Приступљено 08. 06. 2023 . ^ М., М. (27. 01. 2020). „MEDALJE, EKOLOGIJA, HUMANITARNI RAD... Ministar Šarčević uručio Svetosavske nagrade najboljim srpskim učenicima, vaspitačima, profesorima” . blic.rs . Приступљено 07. 06. 2023 . ^ Телевизија, Храм (15. 12. 2019). „Изложба о манастиру Студеница у Галерији САНУ” . www.youtube.com . Приступљено 15. 08. 2023 . ^ Kralj, Miljana (13. 12. 2019). „Izložba povodom osam vekova autokefalnosti SPC: Studenica, na spoju Istoka i Zapada” . www.novosti.rs . Приступљено 15. 08. 2023 . ^ Galerije i Muzeji. „Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice” . www.galerijeimuzeji.rs . Приступљено 15. 08. 2023 . ^ Манастир, Студеница (03. 03. 2020). „Изложба манастира Студеница у САНУ” . www.youtube.com . Приступљено 15. 08. 2023 . ^ Ђуровић, Жељко (14. 12. 2019). „Студеница у облицима и богатству сабираних вековима” . www.studenicainfo.rs . Приступљено 15. 08. 2023 . ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског сабора Српске православне цркве” . СПЦ . 20. 5. 2024. Архивирано из оригинала 20. 5. 2024. г. ^ СПЦ (06. 09. 2024). „Животопис Епископа моравичког Тихона, викара Патријарха српског” . https://spc.rs . Приступљено 15. 09. 2024 . ^ „Хиротонија архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског” . spc.rs . Српска Православна Црква. 2024-09-08. ^ „Приступна беседа Епископа моравичког Тихона, викара Патријарха српског” . https://spc.rs . Приступљено 18. 09. 2024 . ^ Krug, Portal (07. 10. 2024). „Kraljevo Dan grada obeležilo dodelom nagrada i priznanja” . Krug Portal . Архивирано из оригинала 25. 12. 2024. г. Приступљено 10. 10. 2024 . ^ KV, Novosti (07. 10. 2024). „Kraljevdan obeležen, po 26-ti put, kao Dan grada Kraljeva” . КВ Новости . Архивирано из оригинала 06. 12. 2024. г. Приступљено 10. 10. 2024 . ^ „ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „ПОСТАНАК И ЗНАЧАЈ ХИЛАНДАРСКОГ И СТУДЕНИЧКОГ ТИПИКА“ ” . https://pravni.pr.ac.rs . Приступљено 12. 11. 2024 . ^ „Хиландарски и Студенички типик: Темељ српског монаштва и духовне дисциплине” . https://mitropolija.com . Приступљено 12. 11. 2024 . ^ „Hilandarski i Studenički tipik: Temelj srpskog monaštva i duhovne discipline” . https://radiomitrovicasever.com . Приступљено 12. 11. 2024 . ^ „Хиландарски и Студенички типик: Темељ српског монаштва и духовне дисциплине” . https://www.slovoljubve.com . Приступљено 12. 11. 2024 .
