Рођен је 6. јуна1965. године у Мијачима код Ваљева од оца Радосава и мајке Зоре рођ. Бранковић. Након завршетка Богословије Светог Саве у Београду (1985) уписао је теологију на Богословском факултету у Београду, а завршио на Духовној академији у Санкт Петербургу (1996). Одбранио је научни рад из области византологије на тему „Иконоборство и иконопоштовање“ у степену постдипломског аспиранта. Овим радом је стекао право да пише кандидатску дисертацију, а радом „Тајноводство Свете службе“ завршио је и аспирантуру (1996/1997).
Једну школску годину предавао је у Богословији Светог Саве у Београду (1990). Потом је 17. јуна1992, послије краћег искушеништва у манастиру Троноши код Ваљева, замонашен у храму Свете Тројице у Доњем манастиру Острог, а наредног дана у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Горњем манастиру Острог рукоположен је у чин јерођакона. Затим, дана 14. маја1995. у чин јеромонаха рукоположио га је у манастиру Милешеви блаженопочивши патријарх српски Павле.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије га је произвео у чин протосинђела у Храму Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, на дан Светог Амфилохија Иконијског (1999). Он га је и увео у трон острошких игумана на Крстовдан, 18. јануара 2001. У чин архимандрита узведен је 2004. године.[1]
Тајном иконичног васпитања бавио се двадесет година у просвјетним институцијама Српске православне цркве, које су крунисане одбраном докторске тезе на паљанском Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, дана 12. новембра 2009, на тему „Философија васпитања у делу Св. Јована Златоуста“ пред члановима комисије у саставу: проф. др Бранко Летић, проф. др Симо Нешковић (ментор) и проф. др Борис Брајовић.[2]
