Почетком двадесетог века је дабар потпуно истребљен из Србије и околних земаља. Ловљени су због крзна, које се сматрало непромочивим, због меса, али и због касторијалних жлезда које су коришћене при изради парфема, миришљавих уља и купки.
Априла 2004. је из Баварске донето 35 јединки које су пуштене у Специјални резерват природе Засавица (СРП). Насељавање је настављено 2004. и 2005. године када је у СРП Обедска бара пуштено још 40 јединки. Одатле се врста ширила, па дабар сада насељава скоро све веће водотокове у Србији. Почетком 2022. године се процењени број јединки кретао између две и три хиљаде.[2]
Станиште
Станишта врсте су шуме, планине, мочварна подручја, језера и језерски екосистеми, речни екосистеми и слатководна подручја.
Угроженост
Ова врста је наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.[1] У Србији је дабар строго заштићена врста.[2]