Евроазија

Површина	55.000.000 km2 (21.000.000 sq mi)
Густина станов.	93/km2 (240/sq mi)
Државе	~93 државе
Временске зоне	UTC−1 до UTC+12

Евроазија је назив за велику копнену земљану масу на којој се налазе континенти Европа и Азија.^[1][2] Географски, Евроазија се може сматрати за континент. Подела у Европу и Азију потиче од старих Грка. Кроз историју, граница Европе и Азије се постављала на различитим местима, али данас се сматра да иде низ планину Урал, реку Урал и Кавказ. Израз Евроазија је највише у употреби у Русији, почев од времена Совјетског Савеза, јер се Русија не сматра ни европском, а ни азијском земљом.

Првенствено на северној и источној хемисфери, простире се од Британских острва и Пиринејског полуострва на западу до Јапанског архипелага на истоку. Континентална копнена маса се граничи са Атлантским океаном и Африком на западу, Тихим океаном на истоку, Северним леденим океаном на северу и Африком, Средоземним морем и Индијским океаном на југу.^[3] Подела између Европе и Азије као два континента је историјска друштвена конструкција, пошто је већи део њихових граница преко копна; стога је у неким деловима света Евроазија призната као највећи од шест, пет или четири континента на Земљи.^[2] У геологији се Евроазија често сматра једним чврстим мегаблоком. Међутим, о крутости Евроазије се расправља на основу палеомагнетских података.^[4][5]

Евроазија покрива око 55.000.000 km² (21.000.000 sq mi), или око 36,2% укупне површине Земље; и дом је највеће државе на свету, Русије. Копнена маса садржи више од 5 милијарди људи, што је отприлике 70% људске популације. Људи су се први пут населили у Евроазији између 60.000 и 125.000 година. Нека велика острва, укључујући Велику Британију, Исланд, Ирску и Шри Ланку, као и она у Јапану, Филипинима и већини Индонезије, често су укључена у популарну дефиницију Евроазије, упркос томе што су одвојена од суседне копнене масе.

Према неким географима физиографски, Евроазија је један континент.^[2] Концепти Европе и Азије као различитих континената датирају из антике, а њихове границе су геолошки произвољне и историјски су биле подвргнуте повременим променама. Евроазија је повезана са Африком на Суецком каналу, а Евроазија се понекад комбинује са Африком да би се створила највећа суседна копнена маса на Земљи која се зове Афроевроазија.^[6] Због огромне копнене масе и разлика у географској ширини, Евроазија показује све типове климе према Кепеновој класификацији, укључујући најоштрије врсте топлих и хладних температура, велике и ниске падавине и различите типове екосистема.

Током плеистоцена ову копнену масу прекривао је ледени покривач који је у геоморфологији познат под називом „Евроазијски инландајс”. Његова површина била је 9,5 милиона km². Најјужнија тачка до које се простирао налазила се на 48⁰ 30'северне географске ширине. Обод инландајса достизао је данашње европске престонице Лондон и Берлин. Средња дебљина ледене масе покривача прелазила је 2 000 m (на Скандинавији 3 000 m, а у северном делу Велике Британије 1 500 m). Област најјаче глацијације налазила се у данашњој Шведској, где је инландајс достизао највећу апсолутну висину и дебљину.^[7]

Евроазија је настала пре између 375 и 325 милиона година спајањем Сибирије, Казахстаније и Балтике, који су спојени са Лаурентијом, садашњом Северном Америком, да би формирала Евроамерику. Кинески кратони су се сударили са јужном обалом Сибирија.

Првобитно, „Евроазија” је географски појам: у овом смислу, то је једноставно највећи континент; комбиновано копно Европе и Азије. Међутим, геополитички, ова реч има неколико значења, која одражавају специфичне геополитичке интересе.^[8] „Евроазија” је један од најважнијих геополитичких концепата и заузима истакнуто место у коментарима идеја Халфорда Макиндера.

Руско „евроазијство“ је у почетку мање-више одговарало копненој области Царске Русије 1914. године, укључујући делове Источне Европе.^[9] Један од главних геополитичких интереса Русије лежи у све ближој интеграцији са оним земљама које сматра делом „Евроазије“.^[10] Овај концепт је даље интегрисан са комунистичком есхатологијом аутора Александра Дугина као водећим принципом „самодовољности великог простора“ током проширења.^[11]

Термин Евроазија је стекао геополитичку репутацију као једна од три супердржаве 1984,^[12] романа Џорџа Орвела^[13] где су стални надзор и пропаганда стратешки елементи (уведени као рефлексивни антагонисти) хетерогеног диспозитива које такве метаполитичке конструкције користе за контролу и испољавање моћи.^[14]

У античко доба, Грци су класификовали Европу (која потиче од митолошке феничанске принцезе Европе) и Азију која је Грцима првобитно укључивала Африку^[15] (изведено из Азије, жена у грчкој митологији) као засебне „земље“. Повлачење линије раздвајања између два региона је још увек предмет расправе. Нарочито је спорно да ли је депресија Кума-Манич или планине Кавказа које чине југоисточну границу, јер би планина Елбрус у другом случају била део Европе, чинећи је (а не Мон Блан) највишом европском планином. Најприхваћенија је вероватно граница коју је дефинисао Филип Јохан фон Штраленберг у 18. веку. Он је дефинисао линију поделе дуж Егејског мора, Дарданела, Мраморног мора, Босфора, Црног мора, Кумско-Маничке депресије, Каспијског мора, реке Урал и Уралских планина. Међутим, барем део ове дефиниције је био предмет критике многих модерних аналитичких географа попут Халфорда Макиндера, који је на Уралским планинама видео мало валидности као границе између континената.^[16]

У савременој употреби, израз „евроазијци“ је демоним који обично значи „из Евроазије или се односи на њу“ или „родом или становник Евроазије“.^[17] Такође се користи за описивање људи комбинованог „азијског” и „европског” порекла.

Смештена првенствено на источној и северној хемисфери, Евроазија се сматра суперконтинентом, делом суперконтинента Афро-Еуроазије или једноставно континентом за себе.^[18] У тектоници плоча, Евроазијска плоча обухвата Европу и већи део Азије, али не и Индијски потконтинент, Арабијско полуострво или област руског Далеког истока источно од Черског ланца.

Са тачке гледишта историје и културе, Евроазија се може лабаво поделити на Западну и Источну Евроазију.^[19]

Руски филозоф из деветнаестог века Николај Данилевски дефинисао је Евроазију као целину одвојену од Европе и Азије, омеђену Хималајима, Кавказом, Алпима, Арктиком, Пацификом, Атлантиком, Медитераном, Црним морем и Каспијским морем. Ова дефиниција је била утицајна у Русији и другим деловима бившег Совјетског Савеза.^[20] Данас, делимично инспирисан овом употребом, термин Евроазија се понекад користи за означавање постсовјетског простора – посебно Русије, централноазијских република и закавкаских република – а понекад и суседних региона као што су Турска и Монголија.

Реч „Евроазија“ се често користи у Казахстану за описивање њихове локације. Бројне казахстанске институције имају тај термин у свом називу, попут Евроазијског националног универзитета Л. Н. Гумиљева (каз. Л. Н. Гумилёв атындағы Еуразия Ұлттық университеті; рус. Евразийский Национальный университет имени Л. Н. Гумилёва)^[21] (Идеје евроазизма Лева Гумилева коју је у Казахстану популарисао Олжас Сулејменов), Евроазијски медијски форум,^[22] Евроазијска културна фондација (рус. Евразийский фонд культуры), Евроазијска развојна банка (рус. Евразийский банк развития),^[23] и Евроазијска банка.^[24] Казахстански председник Нурсултан Назарбајев је 2007. године предложио изградњу „Евроазијског канала“ за повезивање Каспијског мора и Црног мора преко руске Кума-Маничке депресије како би Казахстану и другим земљама каспијског басена обезбедио ефикаснији пут до океана од постојећег Волго-Донског канала.^[25]

Ова употреба се такође може видети у називима Eurasianet,^[26] Journal of Eurasian Studies,^[27] и Удружења за словенске, источноевропске и евроазијске студије,^[28] као и у називима бројних академских програма на амерички универзитетима.^{[29][30][31][32][33]}